meteorologija

Poznato je da u svetu nauke postoje četiri prirodne sile na kojima počivaju sva naša dosadašnja civilizacijska i naučna dostignuća. Međutim, makroskopski posmatrano postoje samo dve prirodne sile, elektromagnetna i gravitaciona sila koje predstavljaju osnov svih naučnih istraživanja meteorologije i seizmologije.

Od Aristotela do danas meteorologija se razvijala kao deskriptivna geocentrična nauka koja je imala sva obeležja prirodne teologije gde su voda, vatra, zemlja i vazduh imali ulogu božanstva. U svom delu “Metafizika” Aristotel prirodnu teologiju naziva “prvom filozofijom”, naukom o Prvom pokretaču. Za Aristotela Prvi pokretač je Bog.

Bio je to početak razvoja važeće alternativne meteorologije čija teorijska osnova i danas počiva na subjektivnim tumačenjima pojedinaca, pa koliko tumača toliko “istina”. Zagovornicima alternativnih nauka, nije potrebna prirodna sila već samo bezuslovna vera u “institut nepogrešivosti”. Oni svesno zaobilaze prirodne sile jer postoji opravdani strah da prirodni zakoni opovrgnu njihovo subjektivno tumačenje. Važeća alternativna meteorologija prilagođena je širokim narodnim masama a širi se kao neprikosnovena istina bez ikakvog kritičkog i naučnog proveravanja.

Celokupna danas važeća meteorologija počiva na fizici atmosfere, odnosno, na posledičnim silama. Međutim, elektromagnetika atmosfere ukazuje na postojanje jednog skrivenog nevidljivog nematerijalnog sveta koji nas okružuje a koji odlučuje o svim dešavanjima u atmosferi i unutrašnjosti Zemlje.

Ako se zna da je Sunce glavni izvor energije onda istraživanje vremenskih pojava treba započeti na Suncu. Prilikom formiranja neke prirodne vremenske pojave jasno se ocrtavaju dva perioda. U prvom period postoji izraženo delovanje prirodnih nematerijalnih sila a u drugom, delovanje izvedenih posledičnih fizičkih sila. Period delovanja prirodnih nematerijalnih sila, sa stanovišta meteorologije nije istraživan pa je kao takav nepoznat. Treba naglasiti da prirodna pojava ne počinje kada je vidimo ili izmerimo već mnogo ranije.

U svetu nauke postoje samo dve teorijske osnove meteorologije. Prve teorijske važeće osnove geocentrične meteorologije napisao je Aristotel 325. godine pre Hrista a drugu heliocentričnu elektromagnetnu meteorologiju napisao je Milan T. Stevančević 2006. godine. Po Aristotelu meteorologija je geocentrična nauka gde sve prirodne pojave počinju i završavaju se u atmosferi Zemlje. Aristotelova dogma da se kiša stvara kondenzacijom, udarila je temelje važećoj alternativnoj meteorologiji. To je dogma koja se ne može dokazati čak ni u podešenim laboratorijskim uslovima. Ova jednostavna, lako razumljiva dogma, zasnovana na subjektivnim tumačenjima pojedinaca, nema naučnu vrednost ali je tokom vekova služila za opsenu prostote, odnosno, imala je u prošlosti a i danas ima.

Beogradska
škola
meteorologije

Beogradska škola meteorologije

Za razliku od danas važeće alternativne deskriptivne meteorologije, Beogradska škola meteorologije je nov naučni pristup koji zagovara heliocentrično vreme koje počiva na elektromagnetnoj i gravitacionoj sili i dejstvu atomskih i subatomskih čestica koje eruptuje Sunce. Ovaj naučni pristup nazvan je Heliocentrična elektromagnetna meteorologija.

Milan T. Stevančević kao rodonačelnik novog naučnog pristupa u saradnji sa Nedeljkom Todorovićem, Milanom Radovanovićem i Vladimirom Ducićem osnovao je Beogradsku školu meteorologije u cilju objavljivanja naučnih istraživanja u oblasti meteorologije i seizmologije.

Prvo neslaganje sa zvaničnim tumačenjem teorijskih osnova meteorologije odnosi se na nastajanje toplote na Zemlji. Po Aristotelu toplota dolazi odozgo sa Sunca.

Poznato je da je Sunce prirodni elektromagnetni generator koji zrači na svim frekvencijama. Toplota koja se razvija na Suncu ne dopire do Zemlje. Zemlja se kreće u ekstremno hladnom prostoru oko Sunca. Do Zemlje dopire samo elektromagnetno polje koje ne nosi toplotu, već elektromagnetnu energiju. Toplota na Zemlji stvara se elektromagnetno, odnosno konverzijom rada električnog polja Sunca u toplotu a ne konvektivno.

Definicija:
Toplota na Zemlji je makroskopska manifestacija mikroskopskih električnih pojava koje se dešavaju u atomima i molekulima pod dejstvom rada električnog polja Sunca. Drugim rečima, indukovana električna struja greje Zemlju.

Drugo teorijsko neslaganje je oko nastanka kiše. U heliocentričnoj elektromagnetnoj meteorologiji kiša nastaje iz dva koraka zajedničkim dejstvom elektromagnetne i gravitacione sile utrošak velike energije.
  • U prvom koraku, oblačna kap nastaje hemijskom reakcijom sjedinjavanjem gasova kiseonika i vodonika na atomskom nivou, koji se nalaze u sastavu Sunčevog vetra, u procesu elektronske valencije;
  • U drugom koraku, kišna kap nastaje u procesu jonizacije na molekularnom nivou, vezivanjem teško jonizovanih atoma hemijskih elemenata koji se nalaze u sastavu Sunčevog vetra i polarizovanih molekula oblačnih kapi.
Treće teorijsko neslaganje je u vezi nastanka vetra. U heliocentričnoj elektromagnetnoj meteorologiji vetar nastaje dejstvom sile količine kretanja čestica Sunčevog vetra koje posle prodora kroz magnetnu odbranu Zemlje zahvataju vazdušne mase i stvaraju vetrove.

Međutim, najveće naučno otkiće heliocentričnog pristupa je pronalazak spoljne sile odnosno, sile Prvog pokretača.

Prvi pokretač je elektromagnetna sila koja nastaje uzajamnim dejstvom konvekcione električne struje koja dolazi sa Sunca i geomagnetskog polja.

Heliocentrična meteorologija je veličanstvena u svojoj jednostavnosti ali da bi se razumela i naučno prihvatila, potrebno je široko obrazovanje i znanje matematike.

Preuzmite
meteorološke
sveske

Preuzmite meteorološke sveske

  1. Heliocentrična istraživanja 2008.
  2. Heliocentrična istraživanja 2009.
  3. Heliocentrična istraživanja 2010.
  4. Heliocentrična istraživanja 2011.
  5. Heliocentrična istraživanja 2012.
  6. Heliocentrična istraživanja 2013.
  7. Heliocentrična istraživanja 2014.
  8. Heliocentrična istraživanja 2015.
  9. Heliocentrična istraživanja 2017.

Prvi
pokretač

Prvi pokretač

Prva upotreba instituta „Prvi pokretač“ susrećemo kod Aristotela u njegovom delu Metafizika. Prema Aristotelu Bog je prvi pokretač svih vremenskih pojava u prirodi.

Poznato je da svako telo ostaje u stanju mirovanja sve dok na njega ne dejstvuje neka spoljna sila. U svetu nauke postoje samo dve nematerijalne makroskopske sile, elektromagnetna i gravitaciona sila.

Tokom vekova za istraživače prirode bila je velika nepoznanica koja je sila prvi pokretač, jer su sve ostale fizičke sile u Prirodi posledične, odnosno prividne sile.

Na osnovu Njutnovog zakona pokretačka sila u atmosferi i unutrašnjosti Zemlje ne može da bude unutrašnja sila. To znači da gravitaciona sila nije prvi pokretač. Sve je ukazivalo da je elektromagnetska sila u sadejstvu sa unutrašnjom gravitacinom silom uzrok svih vremenskih pojava u atmosferi i unutrašnjosti Zemlje. Ne možemo da pogrešimo, treće makroskopske sile nema.

Međutim, javio se problem kako dokazati da je elektromagnetska sila spoljna sila. Podizanjem naučnih satelita i prelaskom na heliocentričnu elektromagnetnu meteorologiju susrećemo se sa nematerijalnom elektromagnetskom silom koja nastaje uzajamnim dejstvom konvekcione električne struje koja dolazi sa Sunca i geomagnetskog polja.

Ako vas zanima šta je

prvi pokretač

pročitajte više o njemu

preuzmite

Dugoročna prognoza za 2018.

Dugoročna prognoza za 2018.

Ostvarila se još jedna dugoročna heliocentrična elektromagnetna prognoza temperature u Beogradu primenom nematerijalne sinodičke rotacije Sunca.

Inverzija magnetnih polja u četvrtoj nematerijalnoj sinodičkoj rotaciji Sunca imala je za posledicu pojavu visokih temperatura u Beogradu u obliku lika u ogledalu u periodu od 16. do 23. dana fizičke rotacije Sunca.

Jedna fizička sinodička rotacija Sunca traje 27 zemaljskih dana a jedna nematerijalna sinodička rotacija Sunca traje 81 dan.

Ako vas zanima kako nastaje

dugoročna prognoza

pročitajte više o njoj

preuzmite

Heliocentrična meteorologija
je veličanstvena u
svojoj jednostavnosti.

Milan T. Stevančević