Poplave u Evropi

Poplave u Evropi

Posle duže slabe aktivnosti na Suncu se 30. januara 2021. pojavila velika koronalna rupa sastavljena iz dva dela označena kao SN19 i 21 (Coronal Hole).

Od februarske rotacije koronalna rupa postaje predmet intenzivnog praćenja jer je postojalo mišljenje da će u narednim rotacijama biti izvor snažnih energija koje će na našim prostorima stvarati velike vremenske promene. Korišćenjem heliocentične elektromagnetne meteorologije dobijaju se svi parametri za stvaranje dugoročne prognoze vremena na Zemlji.

U junskoj rotaciji koronarna rupa nosi oznaku SN 68 i 69 (svaka aktivna površina na Suncu dobija nov broj u svakoj narednoj rotaciji Sunca). U junskoj rotaciji koronalna rupa je ušla u geoefektivnu poziciju 13. juna 2021. godine i uputila naelektrisane čestice sunčevog vetra u pravcu Zemlje.

Čestice Sunčevog vetra kretale su se kroz interplanetarni prostor brzinom od 608 kilometara u sekundi i sa temperaturom oko 700 000 stepeni. Do Zemlje su čestice Sunčevog vetra stigle 15. juna oko 12 časova. Prodor kroz magnetnu odbranu Zemlje dogodio se iznad Atlantika prolaskom kroz severna magnetna vrata Zemlje. Pod dejstvom BZ komponente interplanetarnog strujnog polja Sunce je otvorilo severna magnetna vrata i omogućilo prodor velike energije kroz magnetnu odbranu Zemlje.

U početku strujno polje se kretalo prema Španiji, a zatim skreće prema severoistoku u pravcu Češke gde stiže 24. juna oko 22.30 časova.

Strujno polje je u našoj zemlji izazvalo veliki porast dnevne temperature, jer je silom količine kretanja čestica Sunčevog vetra zahvatalo tople vazdušne mase iz severne Afrike. Tako je 24. juna u Beogradu izmerena temperatura od 38,7 stepeni.

Strujno polje tokom kretanja kroz atmosferu Zemlje vrši distribuciju energije koja stiže sa Sunca. Ono ima magnetni omotač koji drži čestice da ne dođe do rasipanja. Međutim, kada se brzina kretanja strujnog polja smanji, smanjuje se i snaga magnetnog omotača. Magnetni omotač u jednom trenutku ne može da zadrži čestice i one se pod dejstvom gravitacione sile spuštaju do tla. Za sve vreme cirkulacija vektora magnetskog polja ima kružni oblik gde čestice silom količine kretanja zahvataju vazdušne mase i stvaraju vrtložni vetar. Kako se čestice iz strujnog polja približavaju tlu, tako se pojačava magnetska indukcija, što za posledicu ima smanjenje poluprečnika rotacije magnetnog omotača. Smanjenjem poluprečnika cirkulacije vektora magnetskog polja povećava se sila količine kretanja čestica Sunčevog vetra što za posledicu ima povećanje brzine vazdušni masa i stvaranje tornada, što se dogodilo iznad Moravske u Češkoj 24. juna 2021. godine u 22. 30 časova.

U julskoj rotaciji proces se ponavlja u celosti. Na Suncu dolazi do spajanja dva dela koronalne rupe koja u julskoj rotaciji nosi oznaku SN76. a kretnja energije kroz Evropu je kao u junskoj rotaciji.

Brzina čestica u interplanetarnom prostoru je 486 kilometara u sekundi sa temperaturom od 410 hiljada stepeni.

U julskoj rotaciji posle prodora energije kroz magnetnu odbranu, dolazi formiranja strujnog polja koje se kretalo u pravcu Španije, a zatim skreće prema Evropi i na prostore Belgije i Nemačke stiže 14. jula 2021. gde izaziva velike poplave i snažan vetar. To je prirodna pojava kada levo od smera kretanja strujnog polja dolazi do velikih protonskih padavina i pojave snažnog vetra. Snažan vetar i velike padavine si nerazdvojni procesi u prirodi isto kao što su nerazdvojni snažan vetar i šumski požari. Treba istaći da vetar nastaje silom količine kretanja protonskih čestica i to uvek levo od smera kretanja strujnog polja.

Ovaj prodor destruktivne energije ne razlikuje se od svih dosadašnjih prodora koje stvaraju koronalne rupe jer su to najveći izvori energije koje stižu na Zemlju sa Sunca. Zemlja ne može da izbegne energiju koronalnih rupa koje se javljaju više meseci.

Ako uporedimo sinoptičke situacije u junskoj i julskog rotaciji Sunca vidimo identičnost sinoptičkih situacija na Suncu i Zemlji.

Dolazak destruktivne energije je prirodna pojava koja se javlja na početku svakog ciklusa aktivnosti Sunca i ne predstavlja nikakve klimatske promene. Strujno polje je nosilo atome kiseonika i vodonika i elektronskom valencijom stvaralo velike padavine što je zbunilo “znalce“. (Padavine nastaju na atomskom nivou vodonika i kiseonika koji dolaze sa Sunca).

Sledeći dolazak destruktivne energije na naše prostore treba očekivati 9. avgusta 2021. sa mogućim odstupanjem od plus ili minus jednog dana. Posle kraćeg smanjenja snage UV zračenja Sunce je ovih dana naglo povećalo aktivnost.

Ako vas je zainteresovao ovaj tekst

podelite ga

na društvenim mrežama

FacebookPinterestTwitter