zašto "b" a ne "p"

Jednačenje suglasnika po zvučnosti jeste pravopisna lekcija gde se je naše (da li naše?) zvanično jezikoslovlje propisno obrukalo! Ova jezikoslovna bruka (kao i sve ostale mnogobrojne jezikoslovne bruke!) proističe iz upornog neprihvatanja činjenice da u srbskom jeziku nije reč najmanja jezička jedinica sa značenjem, već da je to slovo/glas.

Da sagledamo nekoliko primera gde se jednačenje suglasnika po zvučnosti ne vrši.
Ako bi u reči predsednik (onaj koji napred/ispred sedi) vršili ovu glasovnu promenu, dobili bi oblik pretsednik, tada bi -ts- moralo da pređe u c, pa bi predsednik postao precednik (onaj koji napred/ispred nešto cedi). Pošto bi se glasovnom promenom bitno promenila suština/ značenje reči/osnove, glasovna pomena se, opravdano, ne vrši!
Ako bi u reči Hrvatska vršili ovu glasovnu promenu, -ts- bi prešlo u c i tak bi Hrvatska postala Hrvacka. Pošto Hrvatska počiva na pojmu Hrvat a ne na pojmu Hrvac, glasovna promena se, opravdano, ne vrši.

Ako bi u reči gradski vršili ovu glasovnu promenu, preko oblika gratski dobili bi gracki. Pošto se time bitno menja osnova, i pošto bi oblik gracki mogao biti dovođen u vezu sa imenom grada Grac, glasovna promena se, opravdano, ne vrši.

Međutim, sve ovo se ne poštuje kada je u pitanju srbska nacionalna odrednica SRB!

Iako se spornom glasovnom promenom bitno menja Srb-suština osnove (jer je srp živa srbska reč sa značenjem!), glasovna promena se ovde, protivprirodno, mora/ima vršiti!
Dakle, naši (da li naši!) zvanični jezikoslovci ne poštuju pravila koja su sami doneli/utvrdili/vaspostavili!

Hrvat ne sme postati Hrvac, ali Srbin može/mora postati Srpin!

Međutim, ovo je samo površinska, svima vidljiva, nedoslednost koja ne mora upućivati i na zlonamerje našeg (da li našeg?) zvaničnog jezikslovlja.

Skrivena
značenja
slova

Skrivena značenja slova

Duboku antisrbku suštinu otkrivamo kada osnove SRB i SRP sagledamo kroz značenja srbskih slova i dvoslovnih odrednica!
SRB = s r b = slovi/zakoni kretanjem Božjim (a kretanje Božje jeste radi tvornog spajanja!). Odavde sledi da je Srbin tvoran i pismen i da poštuje Božje zakone.
SRB = s rb = slovi/zakoni istureno. Odavde sledi da je Srbin isturen (= telom i duhom uspravan čovek!) i da je vođa (jer su vođe najistureniji).
SRB = sr b = isturen Bogu. Odavde sledi da je Srbin u službi srbskog Vrhovnog Boga, poznatog po tome što je Dobri/Beli/Tvorni Bog koji je dao Srbima reč radi istine i kretanje radi tvornog spajanja. Srbi jesu istinoljubivi, tvrni, vredni…

Kad Srbin postane Srpin, on postaje svoja sušta suprotnost!
SRP = s r p = slovi/zakoni kretanjem mirnim/pasivnim/mrtvim. Pošto je tvornost zasnovana na aktivnom kretanju/delanju, sledi da Srpin ne može biti tvoran.
SRP = sr p = isturen miru/pasivnosti/pokoju. I odavde sledi da Srpin ne može biti tvoran.
SRP = s (slovo-/zakon) + rp (rpa/hrpa = gomila ljudi ili životinja skupljenih na jednom metu bez reda) = slovo/zakon rpa = slovi/zakoni neuređeno = slovom/zakonom neuređen. Odavde sledi da je Srpin nepismen, bez zakona i bilo kakve uređenosti.

Pošto je srp kriva/grbava alatka kojom ljudi uvek rade povijenih leđa, shvatamo da Srbin (duhom i telom uspravan, odvažan, ponosan, slobodljubiv i istinoljubiv!) postaje Srpin – čovek pokoran, povijenih leđa, čovek večito kriv i čovek večiti krivac.

Bog je Srbima da reč radi istine. Vidimo da tvorci ove protivprirodne glasovne primene ciljano idu na to da se vaspostavi laž na srbsku štetu.
Reč od Boga nosi veliku/visoku energetsku vrednost. Nazivajući sebe Srpima, Srbi svoju božansku tvornu i istinoljubivu energiju pretvaraju u robsku, pasivnu, neaktivnu, tj. postaju tunjavi/nikakvi/bezlični/servilni…
Pozivam sve Srbe da se borimo protiv laži, samo tako možemo ostati Srbi!

Ako vas zanima šta je

ravnokraki vinčanski krst

pročitajte više o njemu

Srbski kalendar, istorija i
meteorologija čine
jednu celinu.

Milan T. Stevančević