календар

Календар је документ који показује годину када је неки народ у прошлости достигао цивилизацијски ниво и био способан да напише календар. Писање календара захтева висок цивилизацијски ниво науке и културе. србски календар је најстарији културни, научни и историјски споменик србског народа који је утемељен на нематеријалности природе. Срби су поред постојећих материјалних мерила, увели у свој календар појам нематеријалног мерила времена.

Нематеријални
број
три

Нематеријални број три

Познато је да Срби као знак препознавања имају уздигнута три прста. Срби наздрављају три пута, љубе се три пута, крсте се са три прста, итд. србски народ је једини народ на свету који данас има Симбол три прста. Да би разумели ове народне обичаје који се преносе са колена на колено, треба се окренути Сунцу. Најновија електромагнетна истраживања Сунца показала су да на Сунцу важи Космичко правило броја три.

Када се на видљивој страни Сунца јави вулкан он се увек јавља три пута, смер магнетних поља на Сунцу мења се после три ротације Сунца, сваки удар Сунчевог ветра веће густине изазива љуљање магнетог крста на северној хемисфери три пута итд.

Једноставно речено све што се дешава на Сунцу и космичком простору, дешава се три пута. Постоји мишљење да су Срби знали за постојање нематеријалног Космичког правила броја три, па су број три узели за свој национални симбол.

Три прста су симбол нематеријалности природе и духовности србског народа и део његовог културног наслеђа. То је духовност једног народа који може да разуме и објасни нематеријалност природе.

Тако се долази до сазнања да су Срби, поред постојећих материјалних мерила, увели у свој календар појам нематеријалног мерила времена.

Време код Срба уграђено је у нематеријалност природе, па материјална мерила не могу бити мерила времена. Другим речима са материјалним астрономским мерилима не може да се изради тачан календар.

Време код Срба је мера нематеријалности природе и није везано за простор и кретање. Једноставно речено не постоји веза времена и физичког света, односно простора, па је појам релативности времена само фикција човека добијена уз помоћ математичке комбинаторике.

Сваки народ има свој символ времена. Код Египћана и већине народа европског цивилизацијског простора, символ времена је био Сунчев или Месечев круг. Сви ти народи веровали су у цикличност времена засновану на астрономским мерилима, односно кругу као симболу за време.

Међутим, два народа који нису имали круг, као символ времена, су србски и Јеврејски народ. Код Јевреја символ времена је била искошена права линија која је усмерена према небу. Код Срба је искошени лук са два пресека који је такође усмерен према небу.

Права линија и коси лук са два пресека код оба народа имају исто значење. То је галактички лук по коме се Сунце креће у току једне календарске године око центра Галаксије. Сунцу је потребно 220 милиона година да обиђе један галактички круг а од настанка Млечног пута до данас, Сунце је обишло 20 кругова.

7 миленијума
србског
календара

7 миленијума србског календара

Најстарији писани записи говоре да су Срби почели да рачунају време од 5508. године пре Христа. Србски календар је био све до 19 века званични календар свих србских држава и Србске православне цркве. Сви управни акти србских држава датирани су по Србском календару.

На основу старих записа сазнајемо да су Срби имали календар где је календарска година почињала априла и делила се на два годишња доба, лето и зиму где зима почиње на Митровдан, односно почетком новембра месеца. Година се делила на 13 месеци (биљни календар) што приближно одговара броју ротација Сунца у току једне календарске године. После примања Хришћанства и под утицајем економског окружења, Срби стварају календар од 12 месеци.

Међутим, у 12. веку Свети Сава преузима називе месеца из Римског календара и уноси их у Србски календар (Законоправило), што се може сматрати као духовни допринос Светог Саве заједништву свих хришћана. Србски народ и данас поштује ову одлуку Светог Саве.

Најстарији оригинални документ који је датиран по Србском календару је Карејски типик Светог Саве. Најмлађи документ који је нађен у 2010. години је Вујански Крст Патријарха Павла у Манастиру Вујан Србске Православне Цркве. Оба документа датирана су симболом за време који је јединствен у свету календара а који потиче из Винчанске културе.

Србска православна црква има велики број цркава и манастира који су били србски универзитети: Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Студеница, Жича, Грачаница, Сопоћани, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Вујан, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун и други.

Србске цркве, односно србски универзитети, давали су висок степен књижевног и уметничког образовања. Писменост и уметничка обрада србских рукописних књига и државних документа стварана је хиљадама година.

Када упоредимо Протокол који се користи код компјутерске обраде података и Протокол код Србског календара видимо да су протоколи исти. Код оба протокола прво се пише година, па месец и на крају дан. Тако долазимо до величанственог научног сазнања да се савремена компјутерска обрада података врши по Протоколу србског календара.

Геопотенцијал

Геопотенцијал

Геoпотенцијал је атмосферски притисак на одређеној висини односно површина на којој је притисак 10 милибара. Када се мери атмосферски притисак, (геопотенцијал) на 10 милибара видимо да се он мења у зависности од енергија које долазе са Сунца.

Ако атмосферски притисак од 10 милибара меримо на половима видимо да се висина десетомилибарске површине мења. Када кроз магнетна врата продру протони висина десетомилибарске површине се смањује а када продру електрони висина десетомилибарске површине расте.

У летњим месецима доминантна енергија је електронска а у зимском периоду протонска. Када се десетомилибарске површине на северној и јужној хемисфери изједначе онда оне показују једнакост енергија на северној и јужној хемисфери.

Графикон смене
годишњих доба

Графикон смене годишњих доба

Време код Срба уграђено је
у нематеријалност
природе.

Милан Т. Стеванчевић