Србска православна црква има велики број цркава и манастира који су били србски универзитети: Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Студеница, Жича, Грачаница, Сопоћани, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Вујан, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун и други.
Србске цркве, односно србски универзитети, давали су висок степен књижевног и уметничког образовања. Писменост и уметничка обрада србских рукописних књига и државних документа стварана је хиљадама година.
Када упоредимо Протокол који се користи код компјутерске обраде података и Протокол код Србског календара видимо да су протоколи исти. Код оба протокола прво се пише година, па месец и на крају дан. Тако долазимо до величанственог научног сазнања да се савремена компјутерска обрада података врши по Протоколу србског календара.