зашто "б" а не "п"
Једначење сугласника по звучности јесте правописна лекција где се је наше (да ли наше?) званично језикословље прописно обрукало! Ова језикословна брука (као и све остале многобројне језикословне бруке!) проистиче из упорног неприхватања чињенице да у србском језику није реч најмања језичка јединица са значењем, већ да је то слово/глас.
Да сагледамо неколико примера где се једначење сугласника по звучности не врши.
Ако би у речи председник (онај који напред/испред седи) вршили ову гласовну промену, добили би облик претседник, тада би -тс- морало да пређе у ц, па би председник постао прецедник (онај који напред/испред нешто цеди). Пошто би се гласовном променом битно променила суштина/ значење речи/основе, гласовна помена се, оправдано, не врши!
Ако би у речи Хрватска вршили ову гласовну промену, -тс- би прешло у ц и так би Хрватска постала Хрвацка. Пошто Хрватска почива на појму Хрват а не на појму Хрвац, гласовна промена се, оправдано, не врши.
Ако би у речи градски вршили ову гласовну промену, преко облика гратски добили би грацки. Пошто се тиме битно мења основа, и пошто би облик грацки могао бити довођен у везу са именом града Грац, гласовна промена се, оправдано, не врши.
Међутим, све ово се не поштује када је у питању србска национална одредница СРБ!
Иако се спорном гласовном променом битно мења Срб-суштина основе (јер је срп жива србска реч са значењем!), гласовна промена се овде, противприродно, мора/има вршити!
Дакле, наши (да ли наши!) званични језикословци не поштују правила која су сами донели/утврдили/васпоставили!
Хрват не сме постати Хрвац, али Србин може/мора постати Српин!
Међутим, ово је само површинска, свима видљива, недоследност која не мора упућивати и на злонамерје нашег (да ли нашег?) званичног језиксловља.
Скривена
значења
слова
Скривена значења слова
Дубоку антисрбку суштину откривамо када основе СРБ и СРП сагледамо кроз значења србских слова и двословних одредница!
СРБ = с р б = слови/закони кретањем Божјим (а кретање Божје јесте ради творног спајања!). Одавде следи да је Србин творан и писмен и да поштује Божје законе.
СРБ = с рб = слови/закони истурено. Одавде следи да је Србин истурен (= телом и духом усправан човек!) и да је вођа (јер су вође најистуренији).
СРБ = ср б = истурен Богу. Одавде следи да је Србин у служби србског Врховног Бога, познатог по томе што је Добри/Бели/Творни Бог који је дао Србима реч ради истине и кретање ради творног спајања. Срби јесу истинољубиви, тврни, вредни…
Кад Србин постане Српин, он постаје своја сушта супротност!
СРП = с р п = слови/закони кретањем мирним/пасивним/мртвим. Пошто је творност заснована на активном кретању/делању, следи да Српин не може бити творан.
СРП = ср п = истурен миру/пасивности/покоју. И одавде следи да Српин не може бити творан.
СРП = с (слово-/закон) + рп (рпа/хрпа = гомила људи или животиња скупљених на једном мету без реда) = слово/закон рпа = слови/закони неуређено = словом/законом неуређен. Одавде следи да је Српин неписмен, без закона и било какве уређености.
Пошто је срп крива/грбава алатка којом људи увек раде повијених леђа, схватамо да Србин (духом и телом усправан, одважан, поносан, слободљубив и истинољубив!) постаје Српин – човек покоран, повијених леђа, човек вечито крив и човек вечити кривац.
Бог је Србима да реч ради истине. Видимо да творци ове противприродне гласовне примене циљано иду на то да се васпостави лаж на србску штету.
Реч од Бога носи велику/високу енергетску вредност. Називајући себе Српима, Срби своју божанску творну и истинољубиву енергију претварају у робску, пасивну, неактивну, тј. постају туњави/никакви/безлични/сервилни…
Позивам све Србе да се боримо против лажи, само тако можемо остати Срби!
Ако вас занима шта је
равнокраки винчански крст
прочитајте више о њему
Србски календар, историја и
метеорологија чине
једну целину.
Милан Т. Стеванчевић
