Истраживања од 1968. године до данас показала су да се сезонски грип и пандемије јављају у периоду смањене активности Сунца, односно у време смањеног УВ зрачења. До смањене снаге УВ зрачења на некој локацији може доћи и због положаја струјног поља које се налази изнад посматране локације.

Струјно поље гуши УВ зрачење, а уколико се изнад посматране локације налази и јака облачност онда је гушење УВ зрачења потпуно па се на тај начин стварају услови за појаву вируса, односно продужава се трајања сезонског грипа или пандемије. Ове области називају се епицентри.

У периоду од децембра 2019. до марта 2020. године дошло је до неколико продора струјних поља изнад Европе, која могу бити узрок настанка епицентра грипа у Италији и Шпанији, као што је објашњено у ранијем чланку.

С друге стране, појава веће активности Сунца као за последицу има појаву јачег УВ зрачења које зауставља даљи развој сезонског грипа и пандемије. Сама чињеница да појава грипа има сезонски карактер указује да активност Сунца одређује време настанка и време престанка сезонског грипа.

Познавање снаге УВ зрачења је једини материјални доказ који одређује када ће доћи до престанка сезонског грипа. Постоји превентивна мера изолације која може да заустави развој сезонског грипа у време смањеног УВ зрачења у зони епицентра, али се тешко може спровести.

Човек може ван епицентра да заустави једну грану грипа, али Природа у епицентру рађа другу грану јер је извор вируса Природа.

Човек не може вирусима из лабораторије у време снажног УВ зрачења да изазове епидемију или пандемију јер УВ зрачење не дозвољава капљични пренос вируса, а снажно Икс зрачење продире кроз тело човека и не дозвољава ширење заражавања. У том случају човек може само физичким додиром да изазове појединачна заражавања у уском кругу, али не и да изазове епидемију, а још мање пандемију.

До смањења снаге УВ зрачења може доћи и због метеоролошких услова. Када Сунце са северне пређе на јужну хемисферу онда на северној хемисфери долази до смањења упадног угла УВ зрачења и смањења снаге УВ зрачења по јединици површине. То је само један од чинилаца који стварају повољне услове за појаву вируса. Међутим, када изнад неке локације истовремено дође до појаве струјног поља и јаке облачности онда та локација постаје епицентар за ширење заражавања.

У епицентру вируси не падају на тло под дејством гравитационе силе већ лебде у ваздуху под дејством силе електричног поља Земље. Да би вируси лебдели у ваздуху потребно је да протонске падавине (протонске кише) које се јављају испод струјног поља јонизују аеросол који је искашљан од стране зараженог човека. Тада на вирусе делују две силе и то: гравитациона сила делује на доле, а сила електричног поља на горе. Када се ове две силе изједначе вируси слично лебде на одређеној висини. То је принцип који у природи одржава облаке тешке више милиона тона воде на одређеној висини да нам не падну на главу.

На локацијама испод струјног поља, протони силом количине кретања честица Сунчевог ветра стварају ветар па се вируси који лебде под дејством силе електричног поља Земље преносе на околни простор где се ствара примарна зона заражавања, односно епицентар.

Полупречник зоне заражавања, епицентра, зависи од брзине ветра, а број новозаражених зависи од густине популације у зони заражавања. Ширење вируса који лебде има велике сличности као када ветар распршује полен код биљака.

Карактеристика епицентра је што се број новозаражених креће по експоненцијалној кривој јер је преношење вируса дифузно.

Поставља се питање како је дошло до првог заражавања. Ако се епицентри јављају на локацијама изнад којих се налази струјно поље онда вируси могу доћи само из два правца. Од тла према горе до човека или од струјног поља према доле до човека. У првом случају вируси се налазе на тлу епицентра и под дејством електричног поља подижу се са тла и тако допиру до човека.

У другом случају извор вируса је Природа где се вируси под дејством гравитационе силе спуштају до човека. Оба правца траже одговор.

Изван епицентра заражавање се врши физичким контактом где се вирус преноси од човека до човека.

Сунце одређује почетак и крај сезонског грипа, а не човек.