Прогноза да ће појава новооболелих вирусом Ковида 19 престати у Србији петнаестог дана од дана појављивања првог активног региона на Сунцу није се остварила.

Прогноза за Србију, која је израђена 9. марта 2020. године, базирала се на чињеници да су пандемије престајале појавом првог активног региона на Сунцу у року од 15 дана од дана његовог појављивања на видљивој страни Сунца.

Активни регион 2759 појавио је на истоку Сунца 29. марта и започео јаче УВ и Х зрачење. Пад новооболелих је започео од 5. априла до 9. априла 2020. Све је указивало на брзи престанак деловања Корона вируса. Међутим, нов прилив људи из иностранства урушио је прогнозу.

Применом превентивних мера Владе и духовном САБОРНОШЋУ у кризним ситуацијама, Србија је храбро издржала прилив од 400000 људи све до 10. априла. Међутим, новим приливом људи из иностранства и епицентара Корона вируса прогноза је постала беспредметна.

Треба нагласити да су код свих прошлих пандемија људи су одлазили из Србије. Ово је прва пандемија где се људи враћају у Србију.

Активни регион 2760 појавиће се у наредној ротацији Сунца 25. априла 2020. када ће доћи до појачања УВ и Х зрачења. Тог дана започеће поново дезинфекција атмосфере која ће смањити природне услове за настанак вируса.

Ако се поново примени принцип да пандемије нестају после 15 дана од дана појављивања активног региона 2760 онда треба очекивати да после 10. маја 2020. престане појава новооболелих под условом да се прилив из иностранства у периоду од 25. априла до 10. маја из иностранства смањи или га не буде.

Да би се разумео значај активних региона потребно је знати време његовог појављивања на истоку Сунца, снагу магнетских поља активног региона и површину коју захвата активни регион. Што су магнетска поља јача то је УВ и Х зрачење јаче.

Под активним регионом сматра се површина на Сунцу од неколико стотина милиона квадратних километара која се налази између два магнетска поља различите магнетске поларизације која емитују УВ и Х зрачење.

На основу историјских података пандемије су се јављале при слабој активности Сунца у зимском периоду на локацијама изнад који се налазила јака облачност. Када је слаба активност Сунца тада је УВ зрачење слабо.

Уобичајени дијаграм УВ зрачења Сунца на почетку циклуса активности:

За период између два циклуса просечна вредност УВ зрачења која представља фактор ризика износи око 12 јединица.

УВ зрачење постаје фактор ризика за здравље људи када пређе 20 јединица при отвореном небу, односно када нема облака на небу. Када на небу постоје облаци или велика влажност снага УВ зрачења драстично опада.

У 2020. години УВ зрачење имало је 4.5 јединица и најслабије је за последњих 200 година. После одласка активног региона 2759 са видљиве стране Сунца снага УВ зрачења се вратила на 8 јединица што је далеко испод просечне вредности за овај период Сунчеве активности.

У зимском периоду снага УВ и Х зрачења зависи од упадног угла па што је угао мањи то је снага УВ и Х зрачења по јединици површине мања.

Када се догоди да је у зимском периоду УВ зрачење слабо а да постоји јака облачност тада долази до стварања природних услова за појаву вируса.

Најбољи временски услови за појаву пандемија је период између два циклуса активности Сунца у зимском периоду када је УВ зрачење најслабије.

Ове 2020. године Србија је била далеко од европских епицентара Италије, Француске и Шпаније. Под епицентром се сматра локација где постоје природни услови за појаву вируса. У Србији тих услова није било током целог зимског периода. Жаришта у Србији створио је човек који је унео вирус.

У периоду између два циклуса активности УВ зрачење има мајмању снагу која се смањује у зимском периоду због смањења упадног угла а потпуно гуши при јакој облачности.

Облаци не дозвољавају пропагцију енергија које долазе са Сунца.

Међутим, када је циклус активности Сунца слаб а вулканска активност водоника и кисеоника на Сунцу снажна онда у зимским месецима у случају јаке облачности може да се јави пандемија и средином циклуса активности Сунца као што се догодило 1968. године.

Електромагнетни снимак гротла вулкана на Сунцу:

Треба нагласити да јака облачност настаје електронском валенцијом атома водоника и кисеоника који су еруптовани са Сунца уз утрошак огромне електричне енергије. То значи да Сунце одређује време настанка јаке облачности.

Дугорочна прогноза
Постоји мишљење да истраживање Ковида треба да будe мултидисциплинарно, да обухвати метеоролошке и хелио параметре који стварају повољне природне услове за настанак вируса, односно сезонског грипа и пандемија.

Познавањем вредности природних метеоролошких и електромагнетних параметара омогућава се израда дугорочних прогноза о времену настанка и потенцијалу сезонског грипа и пандемија.

На основу најновијих прогноза о сунчевој активности наредни 25. циклус ће бити слабији од 23. и 24. циклуса активности Сунца што указује да ће постојати електромагнетни услови за појаву нових пандемија које ће зависити од снаге УВ и Х зрачења.

Ако се примени принцип да пандемије нестају после 15 дана од дана појављивања снажног активног региона онда је могуће прогнозирати крај сезонског грипа и пандемија.

У принципу, крај сезонског грипа одређује снага активне површине на Сунцу изражене преко снаге УВ и Х зрачења. Пожељно је да флукс УВ зрачења буде већи од 12 јединица а снага Х зрачења да буде класе Ц.