Велику непознаницу за све истраживаче представљао је период од седам дана који су наши преци увели у  Србски календар. У Природи не постоји ниједан астрономски или материјални физички параметар који би указивао да постоји седмодневни временски циклус, седмица. Постоје разна тумачења о настанку седмице која нису никада научно доказана. Због нематеријалних особина седмице, људи су јој придавали мистичност за коју нису имали објашњење.

У старим рукописним књигама  србског народа седмица је главни временски период који код других народа не постоји.

У римском календару, све до 313. године постојао је временски период од 9 дана. У грчком и египатском календару постојао је временски период од 10 дана. Међутим, Миланским едиктом 313. године Константин Велики узима из  Србског календара и старих  србских рукописних књига период од 7 дана и уноси га у Римски календар. Поставља се питање одакле Србима сазнање о постојању седмодневног временског периода. Да ли су наши преци знали нешто што ми до данас нисмо сазнали.

Приликом истраживања харикена Катрине, Вилме и Рите дошло се до сазнања да се после сваких седам дана на Сунцу јавља нов нематеријални електромагнетни циклус који траје седам дана. Било је то велико сазнање за које није било научног објашњења.

Појавом пандемије Ковид 19 дошло се до сазнања да су наши преци знали да на Сунцу постоји електромагнетни ритам од 7 дана. Није то ритам пандемије већ ритам Сунца.

Седмица је симбол нематеријалности Природе и симбол духовности  србског народа и део његовог културног и научног наслеђа. То је духовност једног народа који може да разуме и објасни нематеријалност Природе јер осим материјалних мерила времена постоје и духовна нематеријална мерила.

Увођењем седмице у  Србски календар Срби су увели нематеријална мерила времена. Тако је време код Срба мерило нематеријалности Природе. Цела природа одише бројем седам и човек је усклађен са седмодневним циклусом Сунца.