Elektromagnetni pristup teoriji M. Milankovića

Elektromagnetni pristup teoriji M. Milankovića

Jedan od najvećih srpskih naučnika koji je rešio pitanje klimatskih promena je Milutin Milanković. On je ujedno pokazao da je meteorologija (klimatologija) multidisciplinarna nauka gde svako ima svoje mesto u naučnim istraživanjima. Cilj ovog dokumenta je da se elektromagnetnim pristupom istraže uzroci precesije i da se naučna osnova Milankovićeve astronomske teorije o klimatskim promenama potvrdi elektromagnetnim pristupom.

Ako u prvoj aproksimaciji posmatramo Sunčev sistem izvan uticaja spoljnjih sila onda možemo da kažemo da se planete u Sunčevom sistemu kreću po tačno određenim i stabilnim orbitama.

Međutim, naš Sunčev sistem se nalazi u galaktičkom magnetskom polju na koga deluje sila galaktičkog magnetskog polja. To znači da osim unutrašnjih sila na planete u Sunčevom sistemu deluje i spoljna sila galaktičkog magnetskog polja koja menja postojeće stanje rotacije planeta Sunčevog sistema.

Astronomska teorija o klimatskim promenama Milutina Milankovića zasnovana na astronimskim merenjima i matematici. Postavlja se pitanje da li se može dokazati i pomoću elektromagnetnih parametara i matematike, sa posebnim osvrtom na spojnje sile koje vrše precesiju ose rotacije Zemlje.

Poznato je da Mlečni put ima sektorsku raspodelu galaktičkog magnetskog polja. Svaki sektor ima određeni smer linija i snagu magnetskog polja pa elektromagnetna sila galaktičkog magnetskog polja prilikom prelaska iz jednog sektora u drugi menja smer i jačinu. To znači da elektromagnetsku silu galaktičkog magnetskog polja možemo da posmatramo kao spoljnu silu koja deluje na Sunčev sistem.

Najveće dejstvo elektromagnetne sile galaktičkog magnetskog polja treba očekivati prilikom prelaska Zemlje iz jednog u drugi sektor. Jačina i smer elektromagnetske sile jednoznačno su određeni vektorskim proizvodom

dF = I dl × B …………………………………………………………….. (1)
– gde je I jačina električne konvekcione struje, dl vektor dužine strujnog polja, a B vektor magnetske indukcije.

Relacija (1) je Prvi pokretač koji povezuje električne i magnetske veličine sa mehaničkim veličinama.

Teorijska osnova precesije

Po Borovom modelu elektroni se kreću pod dejstvom unutrašnjih sila čiji je izvor jezgro atoma. Elektroni se kreću po stabilnim orbitama tačno određenog poluprečnika i nose slobodno električno opterećenje –e.

Prema savremenim naučnim shvatanjima izvor unutrašnjih sila je jezgro atoma gde elektroni vrše složeno kretanje koje se može razložiti na kretanje elektrona oko jezgra atoma po stabilnim orbitama i okretanje elektrona oko sopstvene ose.

Poznato je da se kretanjem naelektrisanih čestica stvaraju magnetska mikropolja, što znači da elektroni imaju magnetski moment koji se naziva orbitni magnetski moment. Elektron ima masu, znači da poseduje orbitni moment količine kretanja. Ako se zna da je frekvencija f kruženja elektrona velika onda je srednja vrednost magnetskog momenta jednaka momentu elementarne strujne konture površine S čiji je poluprečnik isti kao poluprečnik orbite elektrona pa je konvekciona električna struja I, koja teče u elementarnoj konturi jednaka I = ef.

Ako pretpostavimo da je orbita elektrona kružnog oblika.

Tada je apsolutna vrednost orbitalnog magnetskog momenta elektrona data relacijom │m│= IS = e ( ω /2 π) R2 π = 1⁄2 e ω R2 ……………………………………(2)

Moment količine kretanja elektrona je
L = mR × v……………………………………………………………………………………………. (3)

– gde je v brzina, a R vektor trenutnog položaja elektrona. Vektor L je upravan na ravan orbite.

Vektori L i m su antiparalelni a v = ωR, apsolutna vrednost momenta količine kretanja L = m ω R2 ………………………………………………………………… (4)

tada dobijamo odnos između orbitnih momenata
m = -(e / 2m) L ………………………………………………………………………………………..(5)

Ako atom unesemo u spoljnje magnetsko polje na elektrone dejstvuju dve sile. Unutrašnja sila Fu, koja potiče od jezgra atoma i spoljnja Fs elektromagnetska sila. Ove dve sile menjaju postojeće stanje kretanja elektrona.

Tada diferencijalna jednačina kretanja elektrona u prisustvu spoljnjeg magnetskog polja jednaka je

ma = Fu + e v × B…………………………………………………………………………………… (6)

gde je a ubrzanje elektrona.

Uvedimo u razmatranje dva koordinatna sistema S i S ́ sa zajedničkim početkom gde je S nepokretni a S ́ pokretni sistem. Postavimo pokretni sistem S ́ tako da njegov početak bude u centru jezga atoma i neka se vrti konstantnom ugaonom brzinom ω ́ oko ose koja je paralelna magnetskoj indukciji spoljnjeg magnetskog polja i prolazi kroz centar jezgra atoma, odnosno kroz zajednički početak.

Obeležimo jedinične vektore osa nepokretnog sistema sa a, b, c, a jedinične vektore pokretnog sistema koji rotira sa a ́, b ́, c ́.

Neka nepromenljivi vektori u vremenu budu označeni sa hk , (gde je k = 1.2.3.) tada vektori h ́k dobijaju u vremenu dt priraštaj dh ́k koji je normalan na h ́k i na ω ́ a čija je vrednost ωdt.

dh ́k / dt = h ́k = ω ́ × h ́k …………………………………………………………………………… (7)
Kada je brzina ω ́ konstanta, drugi izvod po vremenu je
d2 h ́k / dt2 = h ́k = d /dt ( ω ́ × h ́k ) = ω ́ × (ω ́ × h ́k ) (8)

Uzmimo da su kordinate pokretne tačke u nepokretnom sistemu označene sa xk a u pokretnom sa x ́k tada su vektori položaja posmatrane pokretne tačke u nepokretnom sistemu

3
r = Σ hk xk ……………………………………………………………………………………………… (9)

k=1

a u pokretnom sistemu

3
r ́ = Σ h ́k x ́k ……………………………………………………………………………………….. (10)
k=1

Prilikom postavljanja sistema, uslov je da oba sistema imaju zajednički početak, pa je

r(t) =r ́(t)……………………………………………………………………………………………….(11)

Vektori brzine u nepokretnom sistemu dati su prvim(o) izvodom a vektori ubrzanja

drugim(oo) izvodom položaja po vremenu pa su.
v = d r / dt = ro = Σ hk xo k ………………………………………………………………………(12)

a = d2 r / dt2 = Σ hk xoo k …………………………………………………………………………(13)
Brzina v ́ u pokretnom sistemu definiše se kao vektor kome su projekcije izvodi

po vremenu kordinate x ́k
v ́ = Σ h ́k x ́o k ………………………………………………………………………………………(14)

Ubrzanje a ́ u pokretnom sistemu definiše se kao vektor kome su projekcije drugi izvodi po vremenu

a ́ = Σ h ́k x ́oo k ……………………………………………………………………………………..(15)
Sada treba naći vezu između brzina u pokretnom i nepokretnom sistemu kao i ubrzanja u

pokretnom i nepokretnom sistemu.

Na osnovu relacije (9) r(t) = r ́(t) možemo da pišemo da je

r = Σ h ́k x ́k………………………………………………………………………………………… (16)
v = ro =d/dt (Σ h ́k x ́k ) = Σ h ́k x ́k + Σ h ́k x ́o ………………………………………. (17)

Na osnovu izvedenih relacija (7, 9, 10, i 14) dobijamo da je
v = ω ́ × r + v ́……………………………………………………………………………………… (18)

Razliku između brzine u nepokretnom i brzine u pokretnom sistemu koji rotira nazvaćemo prenosnom brzinom vp

vp= ω ́ × r (19)

Ako relaciju (17) diferenciramo po vremenu može se dobiti veza između ubrzanja u nepokretnom i ubrzanja pokretnom sistemu gde je drugi član na desnoj strani jednačine (20) Koriolisovo ubrzanje.

a = a ́ + 2 ω ́ × v ́ + ω ́× (ω × r) ……………………………………………………………….. (20)
ac = 2 ω ́ × v ́

U nepokretnom sistemu proizvod mase i ubrzanja jednak je sili

F = ma = ma ́ + 2m ω ́ × v ́ + m ω ́× (ω ́ × r) …………………………………………… (21)

ma ́ = F – 2m ω ́ × v ́ – m ω ́× (ω ́ × r) …………………………………………………….. (22)

gde treći član relacije (22) mω ́×(ω ́ × r) pretstavlja centrifugalnu silu, pa kada čestica miruje u pokretnom sistemu dobijamo da je

F – m ω ́× (ω ́ × r) = 0……………………………………………………………………………. (23)

Međutim, kada je brzina čestice mnogo veća od prenosne brzine vp= ω ́ × r, date u relaciji (19), može se prihvatiti da je v približno jednako v ́. Centrifugalnu silu možemo da zanemarimo u odnosu na Koriolisovu silu pa se dobija približna relacija da je

ma ́ = F – 2m ω ́ × v………………………………………………………………………………(24)

Kada se atom nalazi u spoljnjem magnetskom polju indukcije B tada imamo dejstvo dve sile, jedna sila potiče iz jezgra atoma i nazivamo je unutrašnjom silom koju označavamo sa Fu a druga sila je spojnja elektromagnetna sila čija je vrednost – e v × B

Ukupna sila F koja deluje na elektron je

F = Fu + e B × v …………………………………………………………………………………… (25)

Ako gornju relaciju (25) unesemo u relaciju (23) tada je

ma ́ = Fu + e B × v – 2m ω ́× v ………………………………………………………….(26)

ako je brzina pokretnog sistema ω ́ = (e / 2m) B

onda se elektromagnetna i Koriolisova sila poništavaju pa je

ma ́ = Fu …………………………………………………………………………………………….. (27)

Relacija (27) pretstavlja diferencijalnu jednačinu kretanja elektrona u pokretnom sistemu koji se obrće ugaonom brzinom

ω ́ = (e / 2m) B ……………………………………………………………………………………… (28)

Jednačina (28) važi i za nepokretan sistem kada nema dejstva spoljnjeg magnetskog polja.

Međutim, u prisustvu spoljnjeg magnetskog polja elektron vrši složeno kretanje koje je rezultat superpozicije kretanja bez spoljnjeg magnetskog polja i precesionog kretanja

ω ́ = e B / 2m………………………………………………………………………………………… (28)

Znači da kada se atom nalazi u spoljnjem magnetskom polju on poseduje određeni moment količine kretanja L i magnetski moment m, onda na njega dejstvuje spreg momenta koji teži da magnetsku osu postavi u pravcu spoljnjeg magnetskog polja.

T = m × B ……………………………………………………………………………………………..(29)
Poznato je da brzina promene momenta količine kretanja nekog tela jednaka momentu sila

koje na to telo dejstvuju onda pišemo.

dL / dt = T ……………………………………………………………………………………………. (30)

Ako atom posmatramo kao sistem sa unutrašnjom silom koja potiče iz jezgra i ako Sunčev sistem posmataramo kao sistem sa unutrašnjom silom koja potiče od Sunca onda se može reći da su ova dva sistema identična

To znači da relacije, koje važe za atom kada se nalazi u spoljnjem magnetskom polju, važe i za Zemlju koja se nalazi galaktičkom magnetskom polju pa možemo da pišemo da je

d L / dt = m × B = e / 2m B × L ………………………………………………………………. (31)

Izvod d L / dt predstavlja brzinu kojom se kreće vrh vektora L.

Brzina vektora L upravna je na ravan koju obrazuju vektori B i L

Odavde možemo da zaključimo da vektor L opisuje koničnu površinu vrteći se oko ose koja prolazi kroz centar Zemlje i koja je paralelna sa vektorom magnetske indukcije B.

Prikaz precesionog kretanja ose rotacije Zemlje.

Da bi razmatrali brzinu klimatskih promena potrebno je da znamo brzinu kretanja vektora L pri dejstvu galaktičkog magnetskog polja.

Vrh vektora L kreće se brzinom
d L / dt = e / 2m B L sin θ ……………………………………………………………………..( 32 )

po kružnoj putanji čiji je poluprečnik Lsinθ, gde je θ ugao između vektora L i ose rotacije koja prolazi kroz centar Zemlje.

Ako stavimo da je d L / dt = ω Lsinθ dobijamo traženu ugaonu brzinu precesionog kretanja zemljine ose koja određuje promenu osunčavanja Zemlje.

ω = e / 2m B …………………………………………………………………………………………( 33 )

Ugaona brzina precesionog kretanja je direktno proporcionalna magnetskoj indukciji B galaktičkog magnetskog polja. Tako je dokazna naučna osnova astronomske teorije o klimatskim promenama Milutina Milankovića.

Relacija (33) postaje jedan od ključnih vremenskih parametara koji određuje brzinu klimatskih promena na Zemlji.

Relacija (33) ima višestruko značenje. Ona je dala odgovor na jednu od najvećih nepoznanica o kretanju lokacija magnetnih polova Zemlje. Relacija (33) pokazuje da su promene lokacije magnetnih polova posledica precesionog kretanja pod dejstvom spoljne elektromagnetne sile galaktičkog magnetskog polja.

Dijagram lokacija severnog magnetnog pola od 1900 do 2015 godine pokazuje da se Zemlja nalazi u stabilnom delu sektora galaktičkog magnetskog polja sa manjim varijacijama galaktičkog magnetskog polja. Povećanje brzine kretanja severnog magnetnog pola započelo je 1970. godine da bi u periodu od 2000. do 2010 godine brzina kretanja dostigla najveću vrednost, odnosno, precesija je dostigla najveću ugaonu brzinu. To je ukazivalo da se Zemlja približava novom magnetskom sektoru. Međutim, posle 2010 godine dolazi do usporavanja brzine kretanja severnog pola i smanjenja brzine precesije. To je pouzdan znak da se radi samo o trenutnoj mahovitisti sile galaktičkog magnetskog polja.

Kada se pogleda istorijat kretanja severnog magnetnog pola dolazi se do zaključka da lokacije severnog magnetnog pola osciluju u obliku sinusoide od jedne geografske širine koja se nalazi u Kanadi do druge koja se nalazi u Aziji. Znači da je kretanje lokacije severnog magnetnog pola Zemlje uobičajena prirodna pojava.

Da bi lokacija severnog magnetnog pola obišla jedan krug potrebno je da prođe oko 900 zemaljskih godina. To znači da u narednih nekoliko stotina godina ne treba očekivati nagle vremenske promene.

U principu, vremenske promene koje vode prema klimatskim promenama je prirodan proces i mere se milionima godina.

Promena lokacije magnetnog pola izaziva promenu svih magnetskih koordinata na Zemlji. Tako, lokacije u Kanadi i Severnoj Americi imaće južnije a Azija severnije magnetske kordinate, odnosno, Kanada i Severna Amerika će biti dalje, a Azija bliže severnom magnetskom polu u magnetskim koordinatama.

U klimatskom pogledu kretanje magnetnog pola je samo jedan od klimatskih faktora koji ukazuje da će se temperatura u Kanadi i Severnoj Americi neznatno povećavati a u Aziji neznatno opadati. Drugim rečima ne postoje globalne klimatske promene već samo regionalne. U Evropi, a posebno u Srbiji, klimatske promene biće blage i spore jer su promene magnetskih koordinata neznatne. Ukupne klimatske promene u Srbiji su rezultat zajedničkog delovanja energije Sunca u realnom vremenu i sporog pomeranja lokacija prema severu u magnetskim koordinatama. U narednih nekoliko stotina godina trebalo bi očekivati slab i neprimetan pad prosečnih temperatura u Srbiji.

Relacija (33) rešila je još jednu nepoznanicu a to je brza promena mikrolokacije magnetnih polova. Kada se traže precizne geografske koordinate lokacije severnog magnetnog pola istrumenti pokazuju mahovitost i brzu promenu lokacija u krugu poluprečnika od 40 do 80 kilometara.

Iz relacije (33) dobijamo informaciju da je mahovitost lokacija posledica mahovitosti galaktičkog magnetskog polja i interplanetarnog magnetnog polja koje nastaje posle snažnih erupcija na Suncu. Ujedno, to je još jedan elektromagnetni podatak da se Sunčev sistem nalazi u stabilnom sektoru galaktičkog magnetnog polja.Kada bi se Zemlja nalazila blizu linija galaktičkog magnetskog polja tada bi se velike promene lokacija zemljinog magnetnog pola merile danima a ne desetinama godinama kako što se mere u 2016. godini.

Interesantan je podatak da dipolni moment Zemlje slabi.

To znači da slabi magnetna odbrana Zemlje. Od 1835. do 2015. godine dipolni moment Zemlje oslabio je za 1.03 1022 Am2..

Filozofsko razmatranje kretanja lokacija magnetnih polova

Suncu je potrebno 220 miliona godina da obiđe jedan krug oko centra galaksije. Zemlja je od nastanka Sunčevog sistema zajedno sa Suncem obišla 20 krugova oko centra galaksije. Magnetsko polje galaksija može da ima 2 ili 4 magnetska sektora kao na Prikazu 1. Galaktičko polje najjače je na galaktičkim magnetskim linijama a opada sa udaljenjem. To znači da se velike klimatske promene mogu očekivati kada Zemlja prelazi i jednog u drugi sektor. Vremenski period između dva sektora galaktičkog magnetskog polja meri se u milionima zemaljskih godina.

Spavajte mirno jer je najmanje rastojanje imeđu dva sektora 27,5 miliona zemaljskih godina a magnetni parametri pokazuju da se Zemlja nalazi daleko od granice sektora. Zemlja je od svog nastanka do danas prešla iz jednog u drugi sektor galaktičkog magnetskog polja najmanje 40 puta. Postoji verovatnoća da je zbog promene smera elektromagnetne sile dolazilo do velikih prirodnih katastrofa. Treba naglasiti da se ekstremno snažna strujna polja kreću linijama galaktičkog magnetskog polja. Ako se zna da galaktička strujna polja nose energiju koja je daleko veća od energija sunčevih strujnih polja onda je prelaz iz jednog u drugi sektor veliki faktor rizika za živi svet na Zemlji. Najveći faktor rizika po živi svet su ekstremno snažna strujna polja koja se kreću linijama galaktičkog magnetskog polja. Slobodna električna opterećenja galaktičkih čestica dostižu 600 miliona elektronvolti a električno opterećenje Sunčevih čestica jedva dostiže 100 miliona elektronvolti i to samo u izuzetnim slučajevima ekstremnih eksplozija na Suncu, jednom u 100 godina i više. To ukazuje da postoje realni uslovi da posle prelaska Zemlje iz jednog u drugi sektor galaktičkog magnetskog polja počinje nov život na Zemlji. Međutim, živi svet u morima ostaje jer je voda najbolji apsorber svih energija i jedina zaštita za živi svet.

Tako dolazimo do saznanja da mit o „Potopu“ ima naučnu osnovu jer posle svakog prelaska Zemlje iz jednog u drugi sektor galaktičkog magnetskog polja drastično se menja smer i jačina delovanja elektromagnetske sile.

Na osnovu relacije (33), verovanje srpskog i jevrejskog naroda da su imali naprednu civilizaciju ima naučnu osnovu jer je kretanje Sunčevog sistema u pravcu budućnosti u suštini put prema prošlosti, odnosno, tamo gde su nekad postojale naše dve civilizacije.

Relacija (33) i Srpski kalendar pokazuju naučnu osnovu ovog verovanja.

Sumnja

Poznato je da je Isak Njutn koristeći zakon gravitacije postavio hipotezu da precesiju zemljine ose izazivaju Sunce i Mesec. Njutnovu teoriju Milutin Milanković nije koristio već je svoju teoriju izveo iz astronomskih merenja. U početku bilo je osporavanja teorije Milutina Milankovića jer rezultati matematičkih izvođenja po Njutnu nisu bili u saglasnosti za dobijenim rezultatima Milutina Milankovića. Osporavanje teorije Milutina Milankovića vrši se i danas propagandom o brzim klimatskim promenama i globalnom zagrevanju jer ako postoje brze klimatske promene

onda Milankovićeva teorija nema naučnu osnovu. To je bio povod da se istraži ko je u pravu.

Da bi došlo do pojave precesije rotacije ose nekog nebeskog tela potrebno je da postoje unutrašnje i spoljašnje sile. Postavlja se pitanje koje su spoljašnje sile u Sunčevom sistemu i da li se Njutnova teorija gravitacionih sila može primeniti za sve sisteme. Ako se zna da u nauci nepostoji singularitet onda izvedene relacije za elektron važe za sve sisteme u prirodi. Na osnovu izvedene matematičke postavke o nastanku precesije jasno se vidi da su za pojavu precesije potrebne unutrašnje i spoljašnje sile koje u Njutnovoj hipotezi ne postoje.

Kao zaključak može se reći da Sunce ne može da bude istovremeno izvor unutrašnje i spoljašnje sile i ne može da bude uzrok precesionog kretanja ose rotacije nijedne planete u svom sistemu. Njutnova teorija o izvorima precesije ose rotacije, zasnovane na gravitacionoj sili nema naučnu osnovu.

ISAK NJUTN JE POGREŠIO

Cilj ovog dokumenta nije bio da se ruši hipoteza Isaka Njutna već da se elektromagnetnim pristupom potvrdi i dokaže naučna osnova Astronomske teorije o klimatskim promenama Milutina Milankovića.

Heliocentrični elektromagnetni pristup uz korišćenje elektromagnetnih parametara i primenom matematičke logike, dokazali su naučnu osnovu Astronomske teorije o klimatskim promenama Milutina Milankovića. Elektromagnetni pristup naučno je dokazao da ne postoje brze klimatske promene. Brze klimatske promene su izmišljene.

Jedan od najvećih srpskih naučnika koji je rešio pitanje klimatskih promena je Milutin Milanković. On je ujedno pokazao da je meteorologija (klimatologija) multidisciplinarna nauka gde svako ima svoje mesto u naučnim istraživanjima. Cilj ovog dokumenta je da se elektromagnetnim pristupom istraže uzroci precesije i da se naučna osnova Milankovićeve astronomske teorije o klimatskim promenama potvrdi elektromagnetnim pristupom.

Ako u prvoj aproksimaciji posmatramo Sunčev sistem izvan uticaja spoljnjih sila onda možemo da kažemo da se planete u Sunčevom sistemu kreću po tačno određenim i stabilnim orbitama.

Međutim, naš Sunčev sistem se nalazi u galaktičkom magnetskom polju na koga deluje sila galaktičkog magnetskog polja. To znači da osim unutrašnjih sila na planete u Sunčevom sistemu deluje i spoljna sila galaktičkog magnetskog polja koja menja postojeće stanje rotacije planeta Sunčevog sistema.

Astronomska teorija o klimatskim promenama Milutina Milankovića zasnovana na astronimskim merenjima i matematici. Postavlja se pitanje da li se može dokazati i pomoću elektromagnetnih parametara i matematike, sa posebnim osvrtom na spojnje sile koje vrše precesiju ose rotacije Zemlje.

Poznato je da Mlečni put ima sektorsku raspodelu galaktičkog magnetskog polja. Svaki sektor ima određeni smer linija i snagu magnetskog polja pa elektromagnetna sila galaktičkog magnetskog polja prilikom prelaska iz jednog sektora u drugi menja smer i jačinu. To znači da elektromagnetsku silu galaktičkog magnetskog polja možemo da posmatramo kao spoljnu silu koja deluje na Sunčev sistem.

Najveće dejstvo elektromagnetne sile galaktičkog magnetskog polja treba očekivati prilikom prelaska Zemlje iz jednog u drugi sektor. Jačina i smer elektromagnetske sile jednoznačno su određeni vektorskim proizvodom

dF = I dl × B ……………………………… (1)
– gde je I jačina električne konvekcione struje, dl vektor dužine strujnog polja, a B vektor magnetske indukcije.

Relacija (1) je Prvi pokretač koji povezuje električne i magnetske veličine sa mehaničkim veličinama.

Teorijska osnova precesije

Po Borovom modelu elektroni se kreću pod dejstvom unutrašnjih sila čiji je izvor jezgro atoma. Elektroni se kreću po stabilnim orbitama tačno određenog poluprečnika i nose slobodno električno opterećenje –e.

Prema savremenim naučnim shvatanjima izvor unutrašnjih sila je jezgro atoma gde elektroni vrše složeno kretanje koje se može razložiti na kretanje elektrona oko jezgra atoma po stabilnim orbitama i okretanje elektrona oko sopstvene ose.

Poznato je da se kretanjem naelektrisanih čestica stvaraju magnetska mikropolja, što znači da elektroni imaju magnetski moment koji se naziva orbitni magnetski moment. Elektron ima masu, znači da poseduje orbitni moment količine kretanja. Ako se zna da je frekvencija f kruženja elektrona velika onda je srednja vrednost magnetskog momenta jednaka momentu elementarne strujne konture površine S čiji je poluprečnik isti kao poluprečnik orbite elektrona pa je konvekciona električna struja I, koja teče u elementarnoj konturi jednaka I = ef.

Ako pretpostavimo da je orbita elektrona kružnog oblika.

Tada je apsolutna vrednost orbitalnog magnetskog momenta elektrona data relacijom │m│= IS = e ( ω /2 π) R2 π = 1⁄2 e ω R2 …(2)

Moment količine kretanja elektrona je
L = mR × v………………………………… (3)

– gde je v brzina, a R vektor trenutnog položaja elektrona. Vektor L je upravan na ravan orbite.

Vektori L i m su antiparalelni a v = ωR, apsolutna vrednost momenta količine kretanja L = m ω R2 ………………………………………… (4)

tada dobijamo odnos između orbitnih momenata
m = -(e / 2m) L …………………………..(5)

Ako atom unesemo u spoljnje magnetsko polje na elektrone dejstvuju dve sile. Unutrašnja sila Fu, koja potiče od jezgra atoma i spoljnja Fs elektromagnetska sila. Ove dve sile menjaju postojeće stanje kretanja elektrona.

Tada diferencijalna jednačina kretanja elektrona u prisustvu spoljnjeg magnetskog polja jednaka je

ma = Fu + e v × B ……………………… (6)

gde je a ubrzanje elektrona.

Uvedimo u razmatranje dva koordinatna sistema S i S ́ sa zajedničkim početkom gde je S nepokretni a S ́ pokretni sistem. Postavimo pokretni sistem S ́ tako da njegov početak bude u centru jezga atoma i neka se vrti konstantnom ugaonom brzinom ω ́ oko ose koja je paralelna magnetskoj indukciji spoljnjeg magnetskog polja i prolazi kroz centar jezgra atoma, odnosno kroz zajednički početak.

Obeležimo jedinične vektore osa nepokretnog sistema sa a, b, c, a jedinične vektore pokretnog sistema koji rotira sa a ́, b ́, c ́.

Neka nepromenljivi vektori u vremenu budu označeni sa hk , (gde je k = 1.2.3.) tada vektori h ́k dobijaju u vremenu dt priraštaj dh ́k koji je normalan na h ́k i na ω ́ a čija je vrednost ωdt.

dh ́k / dt = h ́k = ω ́ × h ́k ………. (7)
Kada je brzina ω ́ konstanta, drugi izvod po vremenu je
d2 h ́k / dt2 = h ́k = d /dt ( ω ́ × h ́k ) = ω ́ × (ω ́ × h ́k )  (8)

Uzmimo da su kordinate pokretne tačke u nepokretnom sistemu označene sa xk a u pokretnom sa x ́k tada su vektori položaja posmatrane pokretne tačke u nepokretnom sistemu

3
r = Σ hk xk ……………………………….. (9)

k=1

a u pokretnom sistemu

3
r ́ = Σ h ́k x ́k ……………………….. (10)
k=1

Prilikom postavljanja sistema, uslov je da oba sistema imaju zajednički početak, pa je

r(t) =r ́(t) …………………………………(11)

Vektori brzine u nepokretnom sistemu dati su prvim(o) izvodom a vektori ubrzanja

drugim(oo) izvodom položaja po vremenu pa su.
v = d r / dt = ro = Σ hk xo k ………..(12)

a = d2 r / dt2 = Σ hk xoo k …………(13)
Brzina v ́ u pokretnom sistemu definiše se kao vektor kome su projekcije izvodi

po vremenu kordinate x ́k
v ́ = Σ h ́k x ́o k ………………………(14)

Ubrzanje a ́ u pokretnom sistemu definiše se kao vektor kome su projekcije drugi izvodi po vremenu

a ́ = Σ h ́k x ́oo k ……………………(15)
Sada treba naći vezu između brzina u pokretnom i nepokretnom sistemu kao i ubrzanja u

pokretnom i nepokretnom sistemu.

Na osnovu relacije (9) r(t) = r ́(t) možemo da pišemo da je

r = Σ h ́k x ́k …………………………. (16)
v = ro =d/dt (Σ h ́k x ́k ) = Σ h ́k x ́k + Σ h ́k x ́o ……………………………. (17)

Na osnovu izvedenih relacija (7, 9, 10, i 14) dobijamo da je
v = ω ́ × r + v ́………………………… (18)

Razliku između brzine u nepokretnom i brzine u pokretnom sistemu koji rotira nazvaćemo prenosnom brzinom vp

vp= ω ́ × r (19)

Ako relaciju (17) diferenciramo po vremenu može se dobiti veza između ubrzanja u nepokretnom i ubrzanja pokretnom sistemu gde je drugi član na desnoj strani jednačine (20) Koriolisovo ubrzanje.

a = a ́ + 2 ω ́ × v ́ + ω ́× (ω × r).(20)
ac = 2 ω ́ × v ́

U nepokretnom sistemu proizvod mase i ubrzanja jednak je sili

F = ma = ma ́ + 2m ω ́ × v ́ + m ω ́× (ω ́ × r) ……………………………… (21)

ma ́ = F – 2m ω ́ × v ́ – m ω ́× (ω ́ × r) …………………………………………… (22)

gde treći član relacije (22) mω ́×(ω ́ × r) pretstavlja centrifugalnu silu, pa kada čestica miruje u pokretnom sistemu dobijamo da je

F – m ω ́× (ω ́ × r) = 0……………. (23)

Međutim, kada je brzina čestice mnogo veća od prenosne brzine vp= ω ́ × r, date u relaciji (19), može se prihvatiti da je v približno jednako v ́. Centrifugalnu silu možemo da zanemarimo u odnosu na Koriolisovu silu pa se dobija približna relacija da je

ma ́ = F – 2m ω ́ × v ………………(24)

Kada se atom nalazi u spoljnjem magnetskom polju indukcije B tada imamo dejstvo dve sile, jedna sila potiče iz jezgra atoma i nazivamo je unutrašnjom silom koju označavamo sa Fu a druga sila je spojnja elektromagnetna sila čija je vrednost – e v × B

Ukupna sila F koja deluje na elektron je

F = Fu + e B × v ……………………… (25)

Ako gornju relaciju (25) unesemo u relaciju (23) tada je

ma ́ = Fu + e B × v – 2m ω ́× v ..(26)

ako je brzina pokretnog sistema ω ́ = (e / 2m) B

onda se elektromagnetna i Koriolisova sila poništavaju pa je

ma ́ = Fu ………………………………. (27)

Relacija (27) pretstavlja diferencijalnu jednačinu kretanja elektrona u pokretnom sistemu koji se obrće ugaonom brzinom

ω ́ = (e / 2m) B …………………….. (28)

Jednačina (28) važi i za nepokretan sistem kada nema dejstva spoljnjeg magnetskog polja.

Međutim, u prisustvu spoljnjeg magnetskog polja elektron vrši složeno kretanje koje je rezultat superpozicije kretanja bez spoljnjeg magnetskog polja i precesionog kretanja

ω ́ = e B / 2m ………………………… (28)

Znači da kada se atom nalazi u spoljnjem magnetskom polju on poseduje određeni moment količine kretanja L i magnetski moment m, onda na njega dejstvuje spreg momenta koji teži da magnetsku osu postavi u pravcu spoljnjeg magnetskog polja.

T = m × B ………………………………..(29)
Poznato je da brzina promene momenta količine kretanja nekog tela jednaka momentu sila

koje na to telo dejstvuju onda pišemo.

dL / dt = T …………………………….. (30)

Ako atom posmatramo kao sistem sa unutrašnjom silom koja potiče iz jezgra i ako Sunčev sistem posmataramo kao sistem sa unutrašnjom silom koja potiče od Sunca onda se može reći da su ova dva sistema identična

To znači da relacije, koje važe za atom kada se nalazi u spoljnjem magnetskom polju, važe i za Zemlju koja se nalazi galaktičkom magnetskom polju pa možemo da pišemo da je

d L / dt = m × B = e / 2m B × L … (31)

Izvod d L / dt predstavlja brzinu kojom se kreće vrh vektora L.

Brzina vektora L upravna je na ravan koju obrazuju vektori B i L

Odavde možemo da zaključimo da vektor L opisuje koničnu površinu vrteći se oko ose koja prolazi kroz centar Zemlje i koja je paralelna sa vektorom magnetske indukcije B.

Prikaz precesionog kretanja ose rotacije Zemlje.

Da bi razmatrali brzinu klimatskih promena potrebno je da znamo brzinu kretanja vektora L pri dejstvu galaktičkog magnetskog polja.

Vrh vektora L kreće se brzinom
d L / dt = e / 2m B L sin θ ………..(32)

po kružnoj putanji čiji je poluprečnik Lsinθ, gde je θ ugao između vektora L i ose rotacije koja prolazi kroz centar Zemlje.

Ako stavimo da je d L / dt = ω Lsinθ dobijamo traženu ugaonu brzinu precesionog kretanja zemljine ose koja određuje promenu osunčavanja Zemlje.

ω = e / 2m B …………………………..(33)

Ugaona brzina precesionog kretanja je direktno proporcionalna magnetskoj indukciji B galaktičkog magnetskog polja. Tako je dokazna naučna osnova astronomske teorije o klimatskim promenama Milutina Milankovića.

Relacija (33) postaje jedan od ključnih vremenskih parametara koji određuje brzinu klimatskih promena na Zemlji.

Relacija (33) ima višestruko značenje. Ona je dala odgovor na jednu od najvećih nepoznanica o kretanju lokacija magnetnih polova Zemlje. Relacija (33) pokazuje da su promene lokacije magnetnih polova posledica precesionog kretanja pod dejstvom spoljne elektromagnetne sile galaktičkog magnetskog polja.

Dijagram lokacija severnog magnetnog pola od 1900 do 2015 godine pokazuje da se Zemlja nalazi u stabilnom delu sektora galaktičkog magnetskog polja sa manjim varijacijama galaktičkog magnetskog polja. Povećanje brzine kretanja severnog magnetnog pola započelo je 1970. godine da bi u periodu od 2000. do 2010 godine brzina kretanja dostigla najveću vrednost, odnosno, precesija je dostigla najveću ugaonu brzinu. To je ukazivalo da se Zemlja približava novom magnetskom sektoru. Međutim, posle 2010 godine dolazi do usporavanja brzine kretanja severnog pola i smanjenja brzine precesije. To je pouzdan znak da se radi samo o trenutnoj mahovitisti sile galaktičkog magnetskog polja.

Kada se pogleda istorijat kretanja severnog magnetnog pola dolazi se do zaključka da lokacije severnog magnetnog pola osciluju u obliku sinusoide od jedne geografske širine koja se nalazi u Kanadi do druge koja se nalazi u Aziji. Znači da je kretanje lokacije severnog magnetnog pola Zemlje uobičajena prirodna pojava.

Da bi lokacija severnog magnetnog pola obišla jedan krug potrebno je da prođe oko 900 zemaljskih godina. To znači da u narednih nekoliko stotina godina ne treba očekivati nagle vremenske promene.

U principu, vremenske promene koje vode prema klimatskim promenama je prirodan proces i mere se milionima godina.

Promena lokacije magnetnog pola izaziva promenu svih magnetskih koordinata na Zemlji. Tako, lokacije u Kanadi i Severnoj Americi imaće južnije a Azija severnije magnetske kordinate, odnosno, Kanada i Severna Amerika će biti dalje, a Azija bliže severnom magnetskom polu u magnetskim koordinatama.

U klimatskom pogledu kretanje magnetnog pola je samo jedan od klimatskih faktora koji ukazuje da će se temperatura u Kanadi i Severnoj Americi neznatno povećavati a u Aziji neznatno opadati. Drugim rečima ne postoje globalne klimatske promene već samo regionalne. U Evropi, a posebno u Srbiji, klimatske promene biće blage i spore jer su promene magnetskih koordinata neznatne. Ukupne klimatske promene u Srbiji su rezultat zajedničkog delovanja energije Sunca u realnom vremenu i sporog pomeranja lokacija prema severu u magnetskim koordinatama. U narednih nekoliko stotina godina trebalo bi očekivati slab i neprimetan pad prosečnih temperatura u Srbiji.

Relacija (33) rešila je još jednu nepoznanicu a to je brza promena mikrolokacije magnetnih polova. Kada se traže precizne geografske koordinate lokacije severnog magnetnog pola istrumenti pokazuju mahovitost i brzu promenu lokacija u krugu poluprečnika od 40 do 80 kilometara.

Iz relacije (33) dobijamo informaciju da je mahovitost lokacija posledica mahovitosti galaktičkog magnetskog polja i interplanetarnog magnetnog polja koje nastaje posle snažnih erupcija na Suncu. Ujedno, to je još jedan elektromagnetni podatak da se Sunčev sistem nalazi u stabilnom sektoru galaktičkog magnetnog polja.Kada bi se Zemlja nalazila blizu linija galaktičkog magnetskog polja tada bi se velike promene lokacija zemljinog magnetnog pola merile danima a ne desetinama godinama kako što se mere u 2016. godini.

Interesantan je podatak da dipolni moment Zemlje slabi.

To znači da slabi magnetna odbrana Zemlje. Od 1835. do 2015. godine dipolni moment Zemlje oslabio je za 1.03 1022 Am2..

Filozofsko razmatranje kretanja lokacija magnetnih polova

Suncu je potrebno 220 miliona godina da obiđe jedan krug oko centra galaksije. Zemlja je od nastanka Sunčevog sistema zajedno sa Suncem obišla 20 krugova oko centra galaksije. Magnetsko polje galaksija može da ima 2 ili 4 magnetska sektora kao na Prikazu 1. Galaktičko polje najjače je na galaktičkim magnetskim linijama a opada sa udaljenjem. To znači da se velike klimatske promene mogu očekivati kada Zemlja prelazi i jednog u drugi sektor. Vremenski period između dva sektora galaktičkog magnetskog polja meri se u milionima zemaljskih godina.

Spavajte mirno jer je najmanje rastojanje imeđu dva sektora 27,5 miliona zemaljskih godina a magnetni parametri pokazuju da se Zemlja nalazi daleko od granice sektora. Zemlja je od svog nastanka do danas prešla iz jednog u drugi sektor galaktičkog magnetskog polja najmanje 40 puta. Postoji verovatnoća da je zbog promene smera elektromagnetne sile dolazilo do velikih prirodnih katastrofa. Treba naglasiti da se ekstremno snažna strujna polja kreću linijama galaktičkog magnetskog polja. Ako se zna da galaktička strujna polja nose energiju koja je daleko veća od energija sunčevih strujnih polja onda je prelaz iz jednog u drugi sektor veliki faktor rizika za živi svet na Zemlji. Najveći faktor rizika po živi svet su ekstremno snažna strujna polja koja se kreću linijama galaktičkog magnetskog polja. Slobodna električna opterećenja galaktičkih čestica dostižu 600 miliona elektronvolti a električno opterećenje Sunčevih čestica jedva dostiže 100 miliona elektronvolti i to samo u izuzetnim slučajevima ekstremnih eksplozija na Suncu, jednom u 100 godina i više. To ukazuje da postoje realni uslovi da posle prelaska Zemlje iz jednog u drugi sektor galaktičkog magnetskog polja počinje nov život na Zemlji. Međutim, živi svet u morima ostaje jer je voda najbolji apsorber svih energija i jedina zaštita za živi svet.

Tako dolazimo do saznanja da mit o „Potopu“ ima naučnu osnovu jer posle svakog prelaska Zemlje iz jednog u drugi sektor galaktičkog magnetskog polja drastično se menja smer i jačina delovanja elektromagnetske sile.

Na osnovu relacije (33), verovanje srpskog i jevrejskog naroda da su imali naprednu civilizaciju ima naučnu osnovu jer je kretanje Sunčevog sistema u pravcu budućnosti u suštini put prema prošlosti, odnosno, tamo gde su nekad postojale naše dve civilizacije.

Relacija (33) i Srpski kalendar pokazuju naučnu osnovu ovog verovanja.

Sumnja

Poznato je da je Isak Njutn koristeći zakon gravitacije postavio hipotezu da precesiju zemljine ose izazivaju Sunce i Mesec. Njutnovu teoriju Milutin Milanković nije koristio već je svoju teoriju izveo iz astronomskih merenja. U početku bilo je osporavanja teorije Milutina Milankovića jer rezultati matematičkih izvođenja po Njutnu nisu bili u saglasnosti za dobijenim rezultatima Milutina Milankovića. Osporavanje teorije Milutina Milankovića vrši se i danas propagandom o brzim klimatskim promenama i globalnom zagrevanju jer ako postoje brze klimatske promene

onda Milankovićeva teorija nema naučnu osnovu. To je bio povod da se istraži ko je u pravu.

Da bi došlo do pojave precesije rotacije ose nekog nebeskog tela potrebno je da postoje unutrašnje i spoljašnje sile. Postavlja se pitanje koje su spoljašnje sile u Sunčevom sistemu i da li se Njutnova teorija gravitacionih sila može primeniti za sve sisteme. Ako se zna da u nauci nepostoji singularitet onda izvedene relacije za elektron važe za sve sisteme u prirodi. Na osnovu izvedene matematičke postavke o nastanku precesije jasno se vidi da su za pojavu precesije potrebne unutrašnje i spoljašnje sile koje u Njutnovoj hipotezi ne postoje.

Kao zaključak može se reći da Sunce ne može da bude istovremeno izvor unutrašnje i spoljašnje sile i ne može da bude uzrok precesionog kretanja ose rotacije nijedne planete u svom sistemu. Njutnova teorija o izvorima precesije ose rotacije, zasnovane na gravitacionoj sili nema naučnu osnovu.

ISAK NJUTN JE POGREŠIO

Cilj ovog dokumenta nije bio da se ruši hipoteza Isaka Njutna već da se elektromagnetnim pristupom potvrdi i dokaže naučna osnova Astronomske teorije o klimatskim promenama Milutina Milankovića.

Heliocentrični elektromagnetni pristup uz korišćenje elektromagnetnih parametara i primenom matematičke logike, dokazali su naučnu osnovu Astronomske teorije o klimatskim promenama Milutina Milankovića. Elektromagnetni pristup naučno je dokazao da ne postoje brze klimatske promene. Brze klimatske promene su izmišljene.

Ako vas je zainteresovao ovaj tekst

podelite ga

na društvenim mrežama

FacebookPinterestTwitter