Два сезонска сунчева параметра која су одговорна за појаву масовног заражавања људи су слабо УВ зрачење и снажна ерупција протона на Сунцу. Флукс УВ зрачења је већ дуже време испод 10 јединица што омогућава велику активност вируса али и најбоље услове за научна истраживања корона вируса.

У периоду од 25. септембра до 8. октобра 2020. АЦЕ сателити су забележили најјачу протонску ерупцију на Сунцу која је стигла до Земље у 2020. години.

Извор протонске ерупције била је коронална рупа СН 2776

После продора кроз магнетну одбрану Земље протонске честице Сунчевог ветра започеле су кретање кроз атмосферу Земље у виду атмосферске реке (струјно поље) на висини od око 10 километара.

Атмосферска река је прекрила већи део Европе а прва на удару је била Шпанија где је дошло до појаве великог броја новозаражених. Тих дана Србију су заобилазиле линије резултујућег геомагнетског поља по којим се крећу материјалне енергије еруптоване на Сунцу.

Осим протона атмосферска река је носила атоме водоника и кисеоника који су на локацијама које је прекрила атмосферска река стварали електронском валенцијом јаку облачност.

Слабо УВ зрачење, јака облачност, низак атмосферски притисак, пад дневне температуре и велика влажност су природне појаве које стварају повољне услове за настанак вируса који лебде.

Међутим, осим кишних падавина на тим локација долазило је и до протонских падавина (протонске кише) које су јонизовале атмосферу. Протонске падавине јонизују и капљице које носе вирусе.

На јонизоване капљице делују две Природне силе. Гравитациона вуче капљице на доле а сила електричног поља Земље гура капљицу на горе. Када се силе изједначе капљице које носе вирусе почињу да лебдe. Уколико се на локација испод атмосферске реке јави ветар онда ветар захвата пакет капљица које носе вирусе и врши масовно заражавање људи. То има велике сличности када ветар носи полен.

Тако су се вируси преносили из Природе на човека што је као последицу имало рекордно повећање новозаражених у Европи. То је природни процес којим се врши уношење пакета вируса на посматраној локацији која је прекривена атмосферском реком. Уношењем пакета вируса на локацијама где постоје протонске падавине почиње свака епидемија и пандемија.

Уношење пакета вируса не догађа се само нa почетку већ се уношење вируса догађа и за време трајања пандемије. При повољним сезонским условима уношење нових пакета вируса јавља се обично два или три пута у току једне ротације Сунца од 27 дана. Пандемија опстаје уношењем нових пакета вируса а не само физичким заражавањем јер без уношења нових пакета вируса пандемија би брзо престала. Уношење нових пакета вируса за време трајања пандемије може се посматрати као уношење биоенергије која одржава пандемију активном.

Истраживања су показала да постоји директна корелација између густине протона по јединици запремине и броја новозаражених. Што је густина већа то је то је број новозаражених већи. Поставља се питање каква је веза између повећања протонских честица и повећања броја новозаражених која се догодила ових дана у Европи.

Теоријска основа настанка лебдећих вируса

Познато је да планета Земља има електрично поље. Када наелектрисане честице Сучевог ветра продру у електрично поље Земље долази до појаве сила међусобног дејства између електричног поља Земље и наелектрисаних честица. Уколико су честице позитивно наелектрисане (протони) на основу Кулоновог закона јавља се одбојна сила F = qK између електричног поља Земље и протона. То је природна сила која гура позитивно наелектрисане честице према небу, односно према горе. У случају да су честице Сунчевог ветра негативно наелектрисане (електрони) јавља се привлачана сила између електрона и силе електричног поља Земље F = -qK и тада честице падају брже до тла.

Уколико честице Сунчевог ветра на свом путу наиђу на капљицу која носи вирусе оне јонизују капљицу. Протони јонизују капљицу позитивно а електрони негативно. Тада на јонизовану капљицу која носи вирусе делују две природне силе гравитациона сила и сила електричног поља Земље. Уколико је капљица која носи вирусе позитивно јонизована тада гравитациона сила вуче капљицу на доле, а сила електричног поља гура капљицу према горе. Када се природне силе изједначе капљица која носи вирус почиње да лебди.

Уколико електрони јонизују капљицу она је јонизована негативно. Тада се јавља привлачна сила F = -qK и електрично поље привлачи капљицу која носи вирус. Због тога капљица брзо пада на тло. То значи да поље високог атмосферског притиска скраћује безбедну дистанцу и смањује услове за физичко заражавање са човека на човека.

Поље ниског атмосферског притиска повећава дужину безбедне дистанце и ствара повољне услове за физичко преношење заразе са човека на човека.

Да би капљица лебдела потребно је да капљица која носи вирус достигне одређени степен јонизације. Што је протонски млаз јачи то је степен јонизације капљице већи па је и број капљица које носе вирусе већи.

У суштини то је одговор зашто повећање протонског флукса изазива повећање броја новозаражених. Када је флукс протона слаб капљица не може да достигне степен јонизације који је потребан да би капљица лебдела. Снажан флукс протона у облику протонске кише повећава број јонизованих капљица које лебде и на тај начин повећава се број новозаражених.

Значи не лебди вирус већ капљица која носи вирус. Вирус без капљице не може да опстане због УВ зрачења које тренутно убија вирусе. Сунце ових дана нагло повећава активност.

Капљица штити вирус па је животни век вируса одређен временом испаравања капљице. Време испаравања капљице одређено је температуром и влажношћу ваздуха.

Што је температура виша испарење капљице је брже, а животни век вируса краћи. Што је влажност већа то је испаравање капљице дуже и животни век вируса дужи. Зато је леп и сунчан дан мањи фактор ризика за физичко преношење вируса од облачног дана са ветром.

У исто време протони стварају поља ниског атмосферског притиска што је знак да постоје услови за појаву заражавања.

Међутим, ако на посматраној локацији постоје електронске падавине тада је дан сунчан, атмосферски притисак је висок са слабим ветром или без ветра. Електрони негативно јонизују капљицу и на основу Кулоновог закона, електрично поље Земље брже привлачи капљицу и на тај начин смањује дужину дистанце.

Због тога приликом доношења превентивних мера заштите треба узети у обзир значај временских сезонских параметара па велику помоћ Кризном штабу може да пружи Републички хидрометеоролошки завод Србије.

Човек не може да утиче на природне појаве јер је Природа јача, али може превентивним мерама да смањи њен утицај на човека. То значи да заражавање треба спречити у дану када се јављају лебдећи вируси. То је дан од кога почиње нов циклус заражавања.

Маске у дану електромагнетног заражавања треба носити на отвореном простору без обзира на физичку дистанцу, а због ветра који носи капљице не треба отварати прозоре ради проветравања просторија. (Класичан пример је заражавање у Геронтолошком центру у Нишу). Није свако проветравање просторија добро. У дане електромагнетног заражавања не треба излазити на отворен простор без потребе.

Међутим, не треба претеривати и тражити од народа да стално носи маске, а нарочито за време сунчаних дана када не постоје услови за заражавање на даљину, а безбедна физичка дистанца је далеко мања од прописане. Нажалост, физичком заражавању смо дали много већи значај него што оно има у Природи.

Народу треба објаснити зашто и када треба да се носе маске на отвореном простору.

30. септембар као дан електромагнетног заражавања

Од априла до августа 2020. Србија је примала по три пакета нових вируса у данима електромагнетног заражавања за време једне ротације Сунца што је као последицу имало велики број новозаражених.

Од 5. августа па све до 30. септембра јављала су се по два дана електромагнетног заражавања за време једне ротације Сунца што је омогућило научна истраживања пандемије и добијање сазнања о постојању ритма пандемије у периоду од 14 дана.

Сазнање да пандемија Ковид 19 има ритам у периоду од 14 дана представља велико научно откриће. Оно је добијено уз помоћ слабог УВ зрачења које већ три године не прелази 10 јединица.

Ритам пандемије од 14 дана показао је:

• да се уношење новог пакета вируса из Природе на човека не догађа само на почетку већ и за време трајања пандемије;
• да постоје два начина заражавања електромагнетни и физички;
• да је електромагнетно масовно заражавање доминантно, а да је физичко заражавање са човека на човека секундарног значаја;
• да без сезонских параметара нема масовног заражавања;
• да је природна активност вируса око 27 дана, односно у периоду једне синодичке  ротације Сунца која траје 27 дана;
• да после 21. дана активност вируса нагло опада;   
• да пандемија није јединствена већ да је састављена од више нових пакета вируса унесених  у време трајања пандемије.

Све су то велика сазнања српске науке.

На наше просторе атмосферска река је дошла 30. септембра 2020. и на сву срећу главни удар протонског млаза заобишао је Србију а само једним мањим делом атмосферска река је прекрила јужне делове Србије.

Тако је 30. септембар постао дан електромагнетног заражавања у Србији. Без обзира што је атмосферска река прекрила Србију само делимично, због снажног протонског млаза, односно протонске кише 30. септембра 2020., број новозаражених је 6. октобра нагло скочио што је био доказ да је 30. септембар био дан електромагнетног заражавања.

5. октобар као нови дан електромагнетног заражавања

Атмосферска река је 5. октобра текла преко Босне и Херцеговине према Мађарској и делимично захватала делове Србије. Све земље у нашем окружењу као последицу имале су рекордно повећање новозараћених.

Тако је 5. октобар постао још један дан електромагнетног заражавања.  Србија је у једној ротацији Сунца примила два временски блиска пакета нових вируса, од 30. септембра и 5. октобра 2020.

Када се посматра кретање атмосферске реке види се да је главни ток ван територије Србије. Међутим, атмосферска река једним мањим делом прекрива Србију па због тога потребно је да се уведе појам потпуног и делимичног прекривања. Код потпуног прекривања долази до великог пораста броја новозаражених, а код делимичног покривања пораст броја новозаражених зависи од величине покривене територије и јачине локалне протонске кише.

Што је покривена територија већа то је број новозаражених већи. Без обзира да ли је дошло до потпуног или делимичног покривања у оба случаја јављају се дани електромагнетног заражавања. Међутим, када су дани прекривања територија временски блиски тада долази до заједничког деловања што као последицу има збир броја новозаражених у истом дану.

Тако је пораст броја новозаражених у Србији био збир два пакета вируса од дана потпуног и делимичног прекривања делова територије Србије, односно од потпуног прекривања 30. септембра и  делимичног прекривања 5. октобра.

У периоду од 13. до 19. октобра укупан број новозаражених је био збир физичког заражавања од 30. септембра и електромагнетног заражавања од 5. октобра што је као последицу имало велики пораст броја новозаражених. Због непознавања сезонских временских параметара многи су најавили трећи талас. Срећом, то није био трећи талас већ уобичајено уношење нових пакета вируса.

Принцип је увек исти. Седмог дана од дана пуног или делимичног покривања територије  јављају се последице електромагнетног заражавања, а од 14. дана последице физичког заражавања. То правило важи за оба дана електромагнетног заражавања. Дани електромагнетног заражавања, који су временски блиски, показују да уношење заразе из земаља које се налазе у нашем окружењу није само физичко већ и електромагнетно.

 Треба нагласити да истраживање сезонских параметара који стварају услове за појаву, трајање и крај пандемије није у надлежности медицинске науке.

Уношење новог пакета вируса је локалног карактера на територији која је прекривена густим облацима јер протонска киша не пада на свим локацијама које су покривене атмосферском реком. То има велике сличности са кишним падавинама јер се магнетни омотач око атмосферске реке не отвара дуж целог тока атмосферске реке.  Магнетни омотач спречава расипање честица Сунчевог ветра а отвара се само у случају смањења радијалне брзине атмосферске реке. Смањењем радијалне брзине атмосферске реке смањује се конвекциона електрична струја, а смањењем електричне струје смањује се снага магнетног омотача атмосферске реке који не може да задржи расипање услед велике циркулационе брзине честица Сунчевог ветра. После отварања магнетног омотача атмосферске реке честице Сунчевог ветра продиру у атмосферу врше јонизацију.

Ради бољег разумевања значаја протонске кише назив за струјно поље замењено је називом атмосферска река јер је то у стварности река честица која плови у атмосфери. Атмосферска река има корито, ширину и дубину тока, брзину кретања и магнетни омотач. Магнетни омотач не дозвољава расипање честица. Када се брзина смањи тада се отвара магнетни омотач па протони продиру у доње слојеве атмосфере лево, а електрони десно од радијалног кретања атмосферске реке и врше јонизацију.