Теоријска основа настанка респираторних инфекција

Теоријска основа настанка респираторних инфекција

Познато је да је Хипократ први описао појаву сезонских респираторних инфекција. Од Хипократа до данас многи истраживачи су покушавали да пронађу сезонске временске параметре који омогућавају појаву респираторних инфекција. Истраживања су се базирала на важећој Аристотеловој геоцентричној метеорологији која је написана 325. године пре Христа. Нажалост, Аристотелова метеорологијa је дескриптивна, описна наука која нема математичку научну основу јер почива на субјективним тумачењима. У свету у коме живимо постоје само две природне нематеријалне макроскопске силе: електромагнетна и гравитациона сила. Ове две силе одлучују о свим природним појавама на Земљи, па и о активности вируса. Тако су температура, влажност, ветар и облачност, последичне природне појаве које настају под дејством ове две природне макроскопске силе. Узимајући у обзир да наука почива на силама а не на последицама, то научних резултата о сезонским параметрима који утичу на појаву респираторних инфекција до данас није било.

Сазнање да сезонски временски параметри одређују време појаве и време престанка респираторних инфекција указује да истраживања активности вируса нису само у надлежности медицинске науке. Природне метеоролошке и електромагнетне појаве истражују неке друге науке. Тако хелиоцентрична метеорологија, краљица свих природних наука, и електромагнетика имају свој део у истраживању сезонских параметара који су узрок настанка респираторних инфекција. Метеорологија истражује сезонске параметре у атмосфери Земље а електромагнетика сезонске параметре на Сунцу. Једноставно речено, без мултидисциплинарног приступа нема научног одговора. Сезонски временски параметри на Сунцу и у атмосфери Земље одређују почетак и крај респираторних инфекција.

Применом хелиоцентричног научног приступа дошло се до сазнања да све респираторне инфекције настају електромагнетним заражавањем. Електромагнетно заражавање започиње вирусима који лебде, а наставља се физички заражавањем са човека на човека.

Да би разумели појаву лебдећих вируса погледајмо зашто облаци тешки више милиона тона остају на висини а не падну нам на главу.

Стварање облака
Облаци се стварају на атомском нивоу сједињавањем гасова кисеоника и водоника који се налазе у саставу Сунчевог ветра у процесу електронске валенције. Упоредо са кисеоником и водоником долазе и јонизоване протонске честице разних хемијских елемената.

Хемијски састав Сунчевог ветра

Протонске честице Сунчевог ветра носе различите електричне потенцијале и продором кроз магнетну одбрану Земље врше јонизацију атмосфере.

Први на удару протонских честица су облаци који постају јонизовани. На јонизоване облаке делују две силе. Гравитациона сила делује према доле, а сила електричног поља Земље према горе.

Када се силе изједначе, облаци лебде на одређеној висини која одговара њиховом наелектрисању. Што је наелектрисање облака веће то је висина базе (основе) облака нижа. Најмању висину базе имају грмљавински облаци. Тако се долази до сазнања да две природне макроскопске силе држе тешке облаке на висини да нам падну на главу.

Протонска киша
Један део протонских честица који се није везао у облацима продире до тла у облику протонске кише. Уколико на свом путу протонске честице наиђу на капљицу која носи вирус оне јонизују капљицу и капљица не пада на тло већ почиње да лебди. Тако се долази до сазнања да је лебдење вируса природан процес где природне силе држе и облак и капљицу која носи вирус на висини.

Уколико је потенцијал протонских честица велики тада, вируси који се налазe на тлу дејством силе електричног поља Земље подижу се у вис и лебде на висини која одговара енергетском потенцијалу протонских честица. Уколико се јави ветар он носи вирусе који лебде и врши истовремено масовно заражавање. Тада нултог зараженог нема јер су сви истовремено заражени. Полупречник зоне електромагнетног заражавања зависи од брзине ветра и мери се више десетина метара па се и безбедна физичка дистанца мери десетинама метара. Електромагнетно заражавање је непознато важећој науци иако је то основни параметар који одређује почетак респираторне инфекције и степен активности вируса.

Животни век вируса који лебде зависи од сезонских параметара, односно од снаге УВ зрачења, температуре и влажности ваздуха.

УВ зрачење
Снага УВ зрачења одређује степен активности вируса, па што је снага УВ зрачења већа то је активност вируса слабија и обратно. Међутим, снага УВ зрачења зависи од активности Сунца. Најмања активност Сунца је у периоду између два циклуса сунчеве активности.

Дијаграм флукса УВ зрачења на почетку 23. циклуса активности Сунца

У периоду између два циклуса активности Сунца флукс УВ зрачења креће се око 12 јединица, односно, 12 х 10-7 вати по метру квадратном (W/m2 ). Средином циклуса активности Сунца, флукс УВ зрачења достиже вредност од 35 јединица.

Када је флукс УВ зрачења већи од 25 јединица УВ зрачење постаје фактор ризика по здравље људи, а све до те вредности УВ зрачење је корисно и неопходно људском организму у циљу стварања Д витамина и укупног имунитета.  Излагање Сунцу је основ здравља народа.

Међутим, флукс УВ зрачења у 2019. и 2020. години достигао је историјски минимум од 4,5 јединица. Ово није преседан јер се тако мала вредност УВ зрачења јавила и у 16. веку.

Дијаграм историјског минимума флукса УВ зрачења

Дијаграм историјског минимума флукса УВ зрачења

Треба нагласити да је УВ зрачење природни параметар који регулише степен активности свих вируса на Земљи. Што је снага УВ зрачења мања то је активност вируса већа и обратно. Тек сада се може разумети велика активност вируса Ковид 19. Екстремно мала снага УВ зрачења као последицу има екстремну активност коронa вируса.

Доза озрачивања која убија вирус је обрнуто пропорционална маси вируса. Што је маса вируса мања то је доза коју прими вирус већа. Због мале масе вируси су веома осетљиви на УВ зрачење па и најмања доза УВ зрачења убија вирус. Међутим, када се вирус налази у капљици он је заштићен јер вода не дозвољава продор УВ зрачења. Вирус без капљице не може да опстане у ваздуху. То значи да температура и влажност ваздуха не убијају вирус али индиректно одређују животни век вируса који зависи од брзине испаравања капљице која носи вирус.

Утицај облачности на снагу УВ зрачења
Снага УВ зрачења на тлу зависи од степена покривености неба облацима. Када је небо потпуно прекривено облацима онда се облачност означава са 8/8 ( осам осмина).

Узимајући у обзир да је облачност у зимском периоду највећа добио се утисак да појава респираторних инфекција има сезонски карактер.

Сезонски карактер респираторних инфекција важи само ако је флукс УВ зрачења већи или једнак 12 јединица. Међутим, када је флукс УВ зрачења Сунца мањи од 10 јединица губи се сезонски карактер па се респираторне инфекције могу јавити у сваком годишњем добу, односно, и лети и зими. То је одговор зашто је Ковид 19 изгубио сезонски карактер.

Дан електромагнетног заражавања
Једна од највећих непознаница код респираторних инфекција је дан електромагнетног заражавања. То је дан када почињу све респираторне инфекције. Тог дана УВ зрачење је слабо или га нема, небо је прекривено облацима, протонске честице продиру кроз магнетно поље Земље и постоји ветар који носи вирусе. Због дифузног ширења вируса заражавање је масовно.

Дијаграм покривености неба у августу 2020.

На дијаграму се јасно оцртава дан (5. август) када су облаци потпуно прекрили небо (8/8). Уколико постоји протонска киша онда је то дан електромагнетног заражавања.

Дијаграм протона почетком августa

Са дијаграма се види да је 5. августа постојала протонска киша што значи да је 5. август био дан електромагнетног заражавања који ће резултовати повећањем броја новозаражених.

Дијаграм последица електромагнетног и физичког заражавања од 5. Августa

Прве последице електромагнетног заражавања (од 5. августа) виде се после пет или шест дана од дана електромагнетног заражавања. Праћењем броја заражених долази се до сазнања да се последице непознатог електромагнетног заражавања јављају у периоду 5. до 14. дана у зависности од имунитета заражених. После периода електромагнетног заражавања почиње период секундарног физичког заражавање где се вирус преноси са човека на човека. Непознавање дана електромагнетног заражавања омогућава вирусима да се несметано масовно шире више дана.

Међутим, ватру треба гасити пре него што се разбукти па превентивне мере заштите треба предузети у дану електромагнетног заражавања. После дана електромагнетног заражавања лекари лече само последице.

Дани заражавања у 2020. години
Србија у априлу 2020. није имала ни један дан електромагнетног заражавања. Сва заражавања су се физички ширила. Број дана електромагнетног заражавања одређује активност вируса. Тако је активност вируса у Србији у априлу била многоструко слабија него у јулу.

Ако се упореди активност вируса у Србији са активностима вируса у Италији онда се може тврдити да је активност вируса у Италији била многоструко већа.

Дијаграм покривености неба у априлу 2020.

У априлу нема дана са потпуном покривености неба што указује да није било електромагнетног заражавања. Заражавање се у априлу вршило са човека на човека.

У другој половини јуна у Србији почиње тродневно електромагнетно заражавање што је као последицу имало нагли пораст броја заражених (193 од 26. јуна 2020.).

Дијаграм покривености неба у јуну 2020.

Међутим, у јулу 2020. било је три дана снажног електромагнетног заражавања. Прогноза да ће 18. јул бити дан најјачег електромагнетног заражавања се остварила. Прогноза је достављена свим заинтересованим. Последица јулског електромагнетног заражавања ( од 17. до 19. јула) је велики пораст броја новозаражених (425 од 22. јула 2020.)

Дијаграм покривености неба у јулу 2020.

Дијаграм протона који су омогућили стварање лебдећих вируса

Велики пораст броја новозаражених је показао да је могуће израдити прогнозу дана електромагнетног заражавања, односно, прогнозу пораста броја заражених после 5 или 6 дана од дана електромагнетног заражавања. Са дијаграма се види да су од 17. до 19. јула постојали услови за појаву протонске кише. Као резултат слабог УВ зрачења, покривености неба облацима и протонске кише то је био највећи пораст новозаражених у овој години ( 467).

Прогноза најјачег заражавања се остварила.

Дијаграм заражавања у Србији

У јуну и јулу вируси су се несметано ширили после дана електромагнетног заражавања. Ширење вируса је било дифузно са масовним заражавањем. Код дифузног заражавања физичка дистанца има малог утицаја на спречавање ширења респираторних инфекција.

Када је УВ зрачење слабо, потпуно прекривање неба облацима постаје фактор ризика за здравље људи.

Прогноза дана електромагнетног заражавања
Познавањем временских сезонских параметара и познавањем природних сила метеоролози добијају научну основу за израду прогноза за дан електромагнетног заражавања. Прогнозе би омогућиле примену превентивних мера које би смањиле активност вируса на почетку појаве респираторних инфекција. Постоји мишљење да би на дан електромагнетног заражавања као превентивну меру требало носити маске на отвореном простору, а људи са смањеним имунитетом ( старији) треба да буду у затвореном простору и да не излазе напоље.

Ако вас je заинтересовао овај текст

поделите га

на друштвеним мрежама

FacebookPinterestTwitter