Теоријска основа утицаја сезонских услова на пренос капљичних инфекција из Природе на човека

Објављено: децембар 7, 2020 од НАССА

Теоријска основа утицаја сезонских услова на пренос капљичних инфекција из Природе на човека

У свету у коме живимо постоје само две макроскопске природне силе, електромагнетна и гравитациона сила. Сва научна истраживања природних појава почивају на овим двема природним нематеријалним силама. С друге стране, да би се неко тело покренуло потребна је спољна сила. Ако у првој апроксимацији занемаримо дејство галактичких сила које изазивају климатске промене онда је узрочник свих природних временских појава на Земљи спољна електромагнетна сила која долази са Сунца. Спољна електромагнетна сила настаје заједничким дејством електричне конвекционе струје која долази са Сунца и магнетног поља Земље. Јачина, правац и смер електромагнетске силе једнозначно је одређен векторским производом.

dF = Idl × B

где је I јачина електричне конвекционе струје која долази са Сунца;
dl вектор дужине струјног поља, а B вектор геомагнетске индукције.

У принципу, све природне појаве на Земљи, мање или више, имају сезонски карактер. То правило важи и за појаву сезонских капљичних инфекција.

Циљ истраживања је одредити сезонске параметре који стварају услове за појаву капљичних инфекција. Истраживања сезонских услова подељена су на сунчеве електромагнетне и земаљске физичке параметре. Сезонски електромагнетни услови на Сунцу обухватају електромагнетно зрачење Сунца и ерупције наелектрисаних честица Сунчевог ветра.

Истраживања земаљских физичких услова обухватају параметре у атмосфери и унутрашњости Земље. Сезонски параметри у атмосфери су струјна поља, облачност, падавине протонских честица (протонска киша), температура и влажност ваздуха. Сезонски параметри у унутрашњости Земље су телурске кондукционе електричне струје настале индукцијом конвекционе електричне струје коју носе честице Сунчевог ветра после продора кроз магнетну одбрану Земље и резултујуће линије магнетног поља настале заједничким дејством интерпланетарног магнетног поља и магнетног поља Земље.

Истраживања су показала да би дошло о појаве капљичних инфекција неопходно је усаглашавање свих сезонских параметара на Сунцу и Земљи са посебним нагласком на снагу УВ зрачења на локалном и планетарном нивоу.

Сезонски параметри на Сунцу

Сезонски параметри у атмосфери Земље

Сезонски параметри у унутрашњости Земље

Појава капљичних инфекција

Сунчеви сезонски параметри
Најважнији сезонски параметар, који одређује биланс активности вируса на Земљи је електромагнетно зрачење Сунца у опсегу од 260 до 340 ангстрома, познато као УВ зрачење. Снага УВ зрачења зависи од активности Сунца. Најмања снага УВ зрачења је на почетку циклуса активности Сунца, а највећа на средини циклуса. Све до јачине флукса УВ зрачења од 25 јединица деловање УВ зрачења је корисно јер ствара Д витамин и повећава имунитет организма.

Снага зрачења на почетку и крају циклуса од 12 јединица сматра се сезонским сунчевим условом који омогућава већу активност вируса што као последицу има појаву локалних респираторних инфекција (епидемија). Флукс УВ зрачења мањи од 10 јединица ствара екстремно повољне услове за појаву планетарних капљичних инфекција (пандемија).

Флукс УВ зрачења у 2020. години на почетку 25. циклуса активности Сунца достигао је историјски минимум од 4,5 јединица када су створени услови за појаву пандемија.

Магнетна одбрана Земље

Познато је да Сунце брани целокупан Сунчев систем од дејства спољних сила које долази са других галаксија. Међутим, Земља има одбрану у облику магнетног поља. Као мерило снаге магнетне одбране Земље могу се користити мерења продора космичког зрачења кроз магнетну одбрану Земље које врши фински институт ОУЛУ. Мерењем космичког зрачења на тлу Земље добијају се подаци о стању магнетне одбране Земље. Истраживања су показала да је највећа активност вируса је када најслабија магнетна одбрана Земље.

Ако извршимо корелацију између активности Сунца и појаве респираторних инфекција видимо апсолутну подударност сунчевих сезонских временских параметара. Пандемије се јављају само у периодима слабе активности Сунца, односно слабог УВ зрачења.

Дијаграм активности Сунца

Магнетне ерупције протона на Сунцу

Магнетне ерупције на Сунцу јављају на локацијама између два магнетна поља различите поларизације. Активне површине које еруптују протоне могу бити у облику короналних рупа или вулкана (пега). Магнетна поља на Сунцу имају велике сличности са тектонским плочама на Земљи.

На синоптичкој карти Сунца вулкани који еруптују протонске честице Сунчевог ветра,(обележени су црвено), налазе се на линијама раседа између два магнетна поља различитих поларизација.

Димензије гротла су тако велике да у гротло могу да стану две или три планете димензије Земље.

Протони

После ерупције на Сунцу протони под дејством физичке силе Сунчевог ветра крећу се у интерпланетарном простору у виду облака који називамо струјно поље. Струјно поље је простор у коме се крећу наелектрисане честице. Свако кретање наелектрисаних честица под дејством неке физичке силе изазива појаву конвекционе електричне струје. Појавом конвекционе електричне струје настаје магнетно поље које називамо интерпланетарно магнетно поље. Интерпланетарно магнетно поље има улогу омотача који не дозвољава расипање честица.

Продором честица кроз магнетну одбрану Земље протони у атмосфери настављају да теку у облику новог струјног поља.

Струјна поља која теку у горњим слојевима тропосфере индукцијом изазивају у унутрашњости Земље појаву кондукционих електричних струја које називамо телурским струјама.

Индукција је основи природни процес за разумевање настанка респираторних инфекција.

Струјна поља у атмосфери Земље

После продора кроз магнетну одбрану Земље, енергија коју носе честице Сунчевог ветра дели на два дела и то на енергију у атмосфери и енергију у унутрашњости Земље. Сваки део енергије има удела у стварању сезонских услова за појаву капљичних инфекција. Струјна поља настала у атмосфери Земље врше географску расподелу енергије са Сунца. Магнетни омотач струјног поља не дозвољава расипање честица Сунчевог ветра. Честице стварају атмосферску реку која тече у горњим слојевима тропосфере. Честице у струјном пољу имају циркулациону брзину која је нормална на правац кретања струјног поља.

Када се радијална брзина струјног поља смањи смањује се електрична конвекциона струја, а са њом и снага магнетног поља, односно магнетног омотача.

У одређеном тренутку магнетно поље не може да задржи наелектрисане честице Сунчевог ветра и оне под дејством циркулационе брзине продиру у атмосферу.

После отварања магнетног омотача протони продиру у атмосферу лево од смера радијалног кретања струјног поља,, а електрони десно. Продором у атмосферу протони и електрони мењају постојећу локалну синоптичку ситуацију у атмосфери и унутрашњости Земље.

Протони у атмосфери Земље силом количине кретања захватају ваздушне масе и стварају ветар. На атомском нивоу долази до сједињавања атома водоника и кисеоника, који су еруптовани на Сунцу, и у процесу електронске валенције стварају облачне капи, воду. (2012. Милан Т. Стеванчеић, Београдска школа метеорологије, Свеска 5.)

Честице Сунчевог ветра које се низу везале у облацима продиру до тла и стварају протонску кишу и низак атмосферски притисак.

Протони врше јонизацију атмосфере и јонизацију капљица које носе вирусе. Продор електрона ствара поља високог атмосферског притиска и сунчано време без облака.

Вируси који лебде

У случају да се на отвореном простору налазе капљице које носе вирусе, протони јонизују капљице. Тада на капљице делују две силе и то гравитациона силе према доле и сила електричног поља Земље према горе. Када се силе изједначе капљице које носе вирусе почињу да лебде. На којој ће висини капљица да лебди у ваздуху зависи од степена јонизације. На тај начин у атмосфери Земље настају вируси који лебде.

У ваздуху ништа не може да лебди уколико није наелектрисано.

Ако се на посматраној локацији јави ветар, он разноси капљице које носе вирусе што има велике сличности као када ветар разноси полен.

Од тог тренутка почиње дифузно електромагнетно масовно заражавање где пораст броја заражених има експоненцијалну криву. Полупречник примарне зоне заражавања зависи од брзине ветра, а број заражених од густине популације у зони заражавања. Код електромагнетног заражавања не постоји нулти заражени, као код физичког заражавања, већ је заражавање истовремено, фронтално. Сви новозаражени су нулти заражени.

Код електромагнетног преношења заразе крива заражавања добија експоненцијални облик. Заражавање се врши на отвореном простору, а не унутар затворених просторија. Масовно заражавање унутар просторија може се јавити само ако постоји промаја.

Типичан пример је масовно заражавање у Геронтолошком центру у Нишу где је после отварања прозора, уз помоћ промаје, дошло до истовременог масовног природног заражавања 135 особа. Експоненцијални облик криве заражавања је тешко добити физичким преношењем заразе са човека на човека јер да би дошло до масовног заражавања потребно је испунити више сезонских услова. Уколико не постоје сезонски услови или довољно дуго време које је потребно за пренос одређене инфективне дозе, пораст броја заражених неће утицати на криву заражавања. Код физичког заражавања ради се о појединачним заражавањем малог броја људи.

Никакви скупови или славља не могу знатно да утичу на промену дијаграма седмодневног заражавања. Међутим, постоји могућност да се јаве мање варијације дијаграма заражавања због физичког преноса заразе са човека на човека.

Да ли треба носити маску? Треба. Да ли треба држати дистанцу? Треба. Спречавање само једног заражавања показује оправданост препоручених мера. Међутим, облик дијаграма заражавања зависи од синоптичке ситуације на Сунцу, а не од човека. При одређеном типу вируса седми дан у седмици је дан са најмањим порастом броја новозаражених, а наредни дан одређује почетак заражавања. Тако пети и седми дан потврђују постојање седмодневног магнетног циклуса.

Дијаграм пораста броја заражених на дневном нивоу

Међутим, променом соја вируса мења се дан најмањег и највећег пораста броја заражених. Промене дијаграма заражавања указује да је дошло до мутације вируса или појаве новог соја вируса. Сунце врши мутацију вируса.

Настанак телурских електричних струја

Основно питање које се поставља је одакле енергија вирусима за размножавање. Слободне енергије на Земљи нема што јасно указује да енергија за размножавање вируса долази споља. Ако се у првој апроксимацији занемари галактичка енергија онда једина спољна енергија која долази до Земље је енергија Сунца. Енергија Сунца може бити кондукциона која се преноси путем електромагнетског поља или конвекциона путем честица Сунчевог ветра. Конвекциона енергија коју носе честице Сунчевог ветра продире у атмосферу где честице стварају струјну контуру.

Кроз струјну контуру која настаје у атмосфери Земље тече конвекциона електрична струја променљиве јачине коју носе честице Сунчевог ветра.

Променом електричне струје долази до промене магнетског флукса који продире кроз обе контуре које су настале у атмосфери и унутрашњости Земље. Као последица промене флукса струјне контуре у атмосфери Земље у унутрашњости Земље индукује се електрична струја супротног смера. То је знак да се на дубини где се јавио земљотрес налази феромагнетна структура земљишта или расед.

Појава електричне струје у унутрашњости Земље је стална природна појава која се јавља као последица индуковане електромоторне силе и назива се ИНДУКЦИЈА.

Уколико се струјна контура формира у унутрашњости Земље на раседу долази до магнећења обе тектонске плоче. После достизања максималног магнећења долази до смањења магнетске индукције. У тренутку када магнетска индукција буде једнака нули долази до појаве коерцитивне силе, односно појаве земљотреса.

Приказ криве магнећења у унутрашњости Земље (2011; Милан Т. Стеванчевић, Београдска школа метеорологије, Свеска 4.)

Појава земљотреса се користи за одређивање географске локације индуковане електричне струје у унутрашњости Земље, односно, за одређивање географског положаја тока телурске електричне струје јер су то локације где се јавља највећи пораст броја новозаражених.

Географски положај тока телурских струја није сталан већ зависи од јачине и смера хоризонталне компоненте (исток запад) резултујућег магнетног поља које настаје заједничким дејством интерпланетарног магнетног поља и магнетног поља Земље. Са променом географског положаја телурске струје мења се географски положај локација где се јавља највећи пораст броја заражених.

Дејство телурских струја је временски ограничено. У већини случајева време тока телурских електричних струја од 20 до 24 часа.

У случају снажних ерупција протона на Сунцу, време деловања телурских струја може бити од 17 до 24 часа и више.

Међутим, код екстремно снажних ерупција телурске струје се могу јавити у свако доба дана.

Време деловања телурских електричних струја је време не контролисаног размножавања вируса. Без размножавања вируса нема ширења заразе.

Продором кроз магнетну одбрану Европе телурске струје рачвају се на три дела. У зависности кроз коју земљу теку, европске телурске струје делимо на шпанске, италијанске и румунске. Телурске струје које теку кроз Италију су најјаче европске електричне струје.

Земљотреси показују тренутни положај телурских струја на дан 23. новембра 2020.

Са слике се може видети да кроз Србију не теку телурске струје. Међутим, због промене хоризонталне компоненте интерпланетарног магнетног поља може доћи до географске промене тока телурских струја и њиховог приближавања Србији. Велики фактор ризика је приближавање Србији румунских телурских струја.

Енергија размножавања вируса

Истраживања су показала да се највећи пораст броја заражавања Ковидом 19 јавља на локација кроз које теку телурске кондукционе електричне струје. Удаљењем од тока телурских електричних струја пораст броја заражавања опада. Све указује да енергију за размножавање вируса обезбеђују индукцијом телурске струје које својим променљивим магнетним пољима изазивају појаву кондукционих електричних струја у вирусима.

То значи да променљива магнетна поља, настала од телурских струја омогућавају вирусима да изврше рад, односно телурске електричне струје путем индукције омогућавају процес масовног размножавања.

Због свог географског положаја Србија се налази између италијанских и румунских телурских струја па је због тога ублажено дејство телурских електричних струја у Србији.

Међутим, дејством хоризонталне компоненте интерпланетарног магнетског поља долази до промене географског положаја тока телурских струја. Тада се дешава да се телурске струје приближавају Србији што као последицу има повећање броја новозаражених или појаву земљотреса.

Свака појава приближавања телурских електричних струја или појава струјних контура дејством струјних поља у атмосфери представља фактор ризика. Типичан пример је серија земљотреса у Хрватској у децембру 2020.

Време заражавања

Време заражавања јавља се у вечерњим и ноћним сатима на отвореном простору.

Међутим, заражавање ће се јавити само уколико постоје и други сезонски услови. Уколико не постоје сезонски услови заражавања неће бити.

То је принцип природног заражавања где се вируси преносе из Природе на човека.

Све указује да се вируси налазе негде при тлу и да их протонска киша диже у ваздух, а ветар разноси. То је сталан процес у Природи који се јавља сваке седмице и лети и зими. Међутим, заражавање се јавља само уколико постоје сезонски услови за њихов опстанак. То значи да пандемија не настаје физичким преносом с човека на човека већ настанком природних сезонских услова који омогућавају заражавање.

Приче о намерном изазивању пандемија са вирусима из лабораторија немају научну основу.

Облачност
Један од најважнијих земаљских сезонских параметара је облачност. Вода у атмосфери Земље је једини хемијски елемент са ефектом стаклене баште који не дозвољава продор УВ зрачења до тла што погодује локалном развоју вируса.

Локације изнад којих се налази облачност представљају фактор ризика без обзира на снагу УВ зрачења јер се осим кише јавља и протонска киша честица Сунчевог ветра. Протонска киша изазива јонизацију капљица које носе вирусе што за последицу има појаву лебдећих вируса. У исто време протони силом количине кретања стварају ветар који захвата лебдеће вирусе и виду облака врши масовно заражавање.

Највеће гушење УВ зрачења јавља се када је небо потпуно прекривено облацима које се означава са 8/8.

Температура ваздуха
Температура ваздуха индиректно утиче на животни век вируса јер са повећањем температуре долази до бржег испаравања капљице и на тај начин скраћује животни век вируса.

Вирус опстаје само ако се налази у капљици када је заштићен од УВ зрачења и свих других зрачења.

Влажност ваздуха
Влажност ваздуха има индиректан утицај на животни век вируса. Што је влажност већа то је животни век вируса дужи и обратно.

Величанствено научно откриће

Поред свих деструктивних особина Ковида 19 ова пандемија је изнедрила велико научно откриће о постојању седмодневног електромагнетног циклуса на Сунцу. То указује да Сунце има физичку и електромагнетну ротацију. Физичка ротација Сунца траје 27 земаљских дана, а електромагнетна 7 земаљских дана. Електромагнетна ротација Сунца одређује ритам пандемије од седам дана. Велика непознаница за науку је диференцијално кретање сунчеве короне. Тек после открића о постојању електромагнетне ротације на Сунцу дошло се до сазнања да сунчева корона не прати физичку ротацију Сунца већ електромагнетну и то са проклизавањем. Зато је брзина сунчеве короне на екватору већа, 25 дана,, а на половима мања, 30 дана, од физичке ротације Сунца од 27 дана.

У старим рукописним књигама српског народа о седмици се писало као о временској природној расподели коју ја никако нисам могао да сагледам у Природи. Седмица се налази код датирања многих догађаја по Српском календару. Седмицу су наши преци називали НЕДЕЉА.

И данас се седмица зове недеља па имамо обичај да кажемо, „средином недеље, после недељу дана, на почетку наредне недеље, првог дана следеће недеље“ итд.

Седмица није измишљена већ она постоји у Природи. То је основна природна јединица која одређује расподелу времена где један електромагнетни циклус Сунца траје 7 земаљских дана.

Седмице Природе

Међутим, почетак и крај седмице на Сунцу није усклађен са постојећи календаром папе Гргура 13. на Земљи. На Сунцу седмица почиње у уторак, а по календару у понедељак. Не зна се где је грешка ни како је грешка настала. Сунце сигурно не греши.

Узимајући у обзир да једна физичка ротација Сунца траје 27 дана то метеоролошко време, после сваке ротације, клизи за један дан јер је 4 х 7 = 28 дана. Непознавање овог природног временског електромагнетног циклуса спречавало је научно разумевање метеоролошког времена.

Корона је показала да је метеорологија и сеизмологија једна наука, а да смо ми у свом незнању измислили две науке. Пандемија Ковид 19 је показала повезаност метеорологије и сеизмологије. Преласком на хелиоцентричну метеорологију, метеорологија је кренула у научна истраживања. Међутим, важећа геоцентрична сеизмологија, без спољне електромагнетне силе и непоштовања првог Њутновог закона, остала је само неми посматрач догађања у Природи.

Истраживање сезонских параметара Короне 19 захтева познавање хелиоцентричне метеорологије и хелиоцентричне сеизмологије, а сваки другачији приступ враћа нас уназад ка субјективном тумачењу Природе.

Треба читати старе српске рукописне књиге да би схватили колико у њима има науке.

Природне појаве датиране по Српском календару Светог Саве биле су основа свих истраживања хелиоцентричне метеорологије и веза између математике, науке и Природе.

Корона је јасно показала да постоји поновљивост једног циклуса активности вируса од 7 дана, односно да једна електромагнетна ротација Сунца траје седам дана. Све указује да су наши преци знали много више него ми данас.

Ако вас je заинтересовао овај текст