Ловачки авион Миг-21 Војске Србије срушио се у јутро 25. септембра 2020. године код Малог Зворника, у рејону села Брасина. Погинули су пилот мајор Дејан Крсник и капетан прве класе Звонко Васиљевић, саопштило Министарство одбране, а повређен је мештанин у чије двориште је авион пао.

„Авион је непосредно пре полетања комплетно прегледан у складу са процедурама, када је утврђено да је спреман и исправан за извршење задатка“, изјавио је портпарол Министарства одбране и Војске Србије мајор Милан Гујаница.

Када је 2014. године 17. јула изнад Украјине пао малезијски авион Malaysia Airlines Boeing 777-200 flight MH17, званична холандска комисија за ваздухопловне удесе јавно је објавила извештај у коме се указује на:

• Утицај великог броја високоенергетских честица изван летилице;
• Облик оштећења није у складу са оштећењем које би могло настати од било ког познатог хаваријског отказивања летилице, мотора или система;
• авион није оборен од стране човека;
• Нису се чула упозорења пилота о оштећењу система летилице.

Био је ово први извештај о могућем удару честица Сунчевог ветра. Уједно он је дао објашњење за многе падове авиона у свету за време великих ерупција на Сунцу као што је:

• Пад авиона „Eрбас А-320-200“ изнад Јаванског мора 27. децембра 2014. године
• Пад авиона „German Wings“ у Француској 24. марта 2015. године .

Када се упореде синоптичке ситуације у тренутку пада авиона у Украјини и Србији јасно се види идентичност свих параметара.

• Постојање снажног струјног пољa;
• Смањење брзине струјног поља услед промене правца;
• Слабљење магнетног омотача струјног поља.

Све су то временски параметри који могу бити фактор ризика за ваздушни саобраћај.

У време пада авиона Миг 21 Србија се налазила у протонском делу струјног поља.

1. Основни фактор ризика је снажно струјно поље које је услед промене правца кретања изгубило брзину што је за последицу имало смањење конвекционе електричне струје а смањењем електричне струје смањила се јачина магнетног омотача који држи протонске честице на окупу.
2. Када струјно поље смањи брзину долази до отварања магнетног омотача и протонске честице продиру у виду млаза у атмосферу Земље.
3. На северној хемисфери место удара протонских енергетских честица налази се увек на челу струјног поља лево од смера радијалне брзине струјног поља. Велика брзина протонског млаза не даје могућност реакције пилота.

Дијаграм протонских честица у тренутку пада авиона у Србији

Дијаграм енергетских честица

У тренутку пада авиона енергија која је продирала у атмосферу Земље била је 18 Гига вата. (18 хидроцентрала Ђердап)

У току дана 25. септембра 2020.у 12 часова енергија протонског продора достигла је 33 гига вата.

Електромагнетни снимак положаја струјног поља 25. септембра 2020. у 2 часа по локалном времену.

Са дијаграма се види да је Србија 25. септембра 2020. била под ударом високоенергетских честица Сунчевог ветра.

Треба истаћи да у природи постоје само две макроскопске силе електромагнетна и гравитациона сила. Да би се нешто покренуло на Земљи потребна је спољна сила. Важећа геоцентрична Аристотелова метеорологија не познаје електромагнетну силу и не може да да одговоре на дешавања у Природи.

Електромагнетни снимак положаја струјног поља 25. септембра 2020. у 14 часова по локалном времену.

Дијаграми показују да су 25. септембра у 9 часова постојали услови за протонски удар високоенергетских честица Сунчевог ветра. Удар протона наставиће се и 26. септембра 2020. али ће захватати југ Србије. Услед велике брзине протонских честица пилоти не могу да се јаве јер је брзина честица у интерпланетарном простору била 540 километара у секунди. Протонске честице силом количине кретања могу да изврше перфорацију лима на авиону или да ошамуте посаду. Пилоти тренутно губе свест и контролу над авионом и не могу да се јаве контроли.

Посматрано са становишта хелиоцентричне електромагнетне метеорологије био је то дан великог ризика који има велике сличности као када у време најјаче грмљавине изађемо на отворен простор. Гром удари само на једно место а сви око њега остају неповређени. То правило важи и за протонски млаз честица Сунчевог ветра. Маса протонског млаза далеко већа па је и сила количине кретања већа. Због тога је струјно поље велики фактор ризика за безбедност ваздушне пловидбе јер важећа метеорологија струјно поље посматра као ветар а не као простор у коме се налазе високоенергетске честице великих електричних потенцијала и велике силе количине кретања.