Сунчев ветар и загађење ваздуха

Сунчев ветар и загађење ваздуха

Познато је да топлота која настаје на Сунцу не допире до Земље. Земља се креће у екстремно хладној средини. До Земље допире само електрично поље Сунца које не носи топлоту већ електричну струју која се на Земљи конверзијом претвара у топлоту. Међутим, Сунце зрачи и материју у облику честица Сунчевог ветра које знатно утичу на топлоту, односно температуру ваздуха. Када се на Сунцу догоди ерупција неког вулкана или короналне рупе честице Сунчевог ветра продиру кроз магнетно поље Земље и улазе у атмосферу. У атмосфери Земље формирају атмосферску реку (струјна поља) која плови по горњим слојевима тропосфере и тако врше дистрибуцију енергије која је еруптована на Сунцу. Атмосферска река има своје магнетно поље које не дозвољава расипање честица. Међутим, када се брзина тока атмосферске реке смањи тада магнетно поље атмосферске реке не може да задржи честице и оне улазе у доње слојеве атмосфере а под дејством гравитационе силе падају на тло. Честице Сунчевог ветра су различитог хемијског састава.

Хемијски састав честица Сунчевог ветра зависи од снаге магнетних поља на Сунцу и свака ерупција има посебан хемијски састав. Хемијски састав честица Сунчевог ветра није сталан већ се мења од године до године. Када су магнетна поља на Сунцу снажна тада се у хемијском саставу налазе тешки хемијски елементи где доминира гвожђе. Уобичајено је да се у Сунчевом ветру нађу честице  угљеника, азота и његових оксида, силицијум, магнезијум, сумпор итд.

Главну масу биљака чине макроелементи као што су : угљеник, кисеоник, водоник, азот, сумпор, фосфор, калцијум, магнезијум, калијум, натријум и гвожђе. У малим количинама у биљкама се налазе микроелементи као што су: манган, молибден, кобалт, хлор, флуор, јод, силицијум, и цинк. Хемијском анализом кише утврђено је постојање микро и макро елемената слично структури Сунчевог ветра. Када нема падавина честице такође допиру до тла. Нажалост, не постоји хемијска анализа ваздуха што би требало урадити у даљим истраживањима. Све су то хемијски елементи Сунчевог ветра који имају велики значај  за развој биљног света а њихов недостатак има тешке последице за развој и родност биљака. Падавине честица Сунчевог ветра је у суштини природно ђубрење наших поља које зависи од положаја атмосферске реке.

Велику улогу за биолошке процесе у земљишту и развој биљака има рН вредност кише. Када се погледа хемијска структура честица Сунчевог ветра у току једне календарске године у Србији добија се сазнање да је Србија у космичкој расподели природних ресурса светска житница јер има  највећи број слабо киселих киша од Ђурђевдана до Преображења са вредностима рН 5 и рН 6 које су најпогодније за  раст житарица. Због природног ђубрења српски парадаjз који се гаји на отвореном простору мирише. Да је то тако треба помирисати увезени парадаjз из било које земље у Европи.

Када се изнад Балкана налази атмосферска рек,а а честице Сунчевог ветра почну да ђубре наша поља тада инструменти показују загађење ваздуха. Срећом, то није фактор ризика по здравље људи  већ Божански дар Природе. У време слабе вулканске активности на Сунцу, ( 2020. година је  типична слаба активност Сунца) доминирају лаки хемијски елементи који нису фактор ризика. Тешки хемијски елементи у Сунчевом ветру могу се наћи само средином циклуса активности Сунца када се на Сунцу налазе екстремно снажна магнетна поља и тада су фактор ризика по здравље људи. Срећом њихова бројност је мала а у 2020. години снажна магнетна поља не постоје као што се види на синоптичкој карти Сунца.

Значи нема фактора ризика у 2020. години.

Треба обратити пажњу да је у периоду “загађења“ ваздуха дувала кошава са 12 метара у секунди која негира сва досадашња субјективна тумачења о загађењу ваздуха.

Да би се решило питање загађења ваздуха неопходно је да се изврши хемијска анализа и измери електрични потенцијал честица РМ2,5 и РМ10. Субјективна тумачења појединаца не могу бити предмет разматрања загађења ваздуха.

Ако вас je заинтересовао овај текст

поделите га

на друштвеним мрежама

FacebookPinterestTwitter
У категорији Некатегоризовано