Када честице Сунчевог ветра продру кроз магнетно поље Земље оне у атмосфери Земље стварају струјно поље које се креће по горњим слојевима тропосфере у виду атмосферске реке.

Међутим, честице носе магнетно поље Сунца које индукцијом у унутрашњости Земље ствара електричне струје. Тако створене струје називамо телурским струјама. Телурске струје теку у унутрашњости Земље дуж линија магнетног поља у виду река са севера према југу и у зависности од јачине и смера хоризонталне компоненте интерпланетарног магнетног поља мењају географску локацију „корита“ према истоку или према западу.

У Европи постоје три тока телурских електричних струја:

1. Једна европска телурска електрична струја тече кроз територију Шпаније, прелази преко Гибралтара и одлази у Африку. Назваћемо је шпанска телурска струја.
2. Друга пролази кроз Италију и преко Сицилије одлази у Африку. Италијанска телурска струја.
3. Трећа европска телурска струја тече преко Румуније и Бугарске и иде у Малу Азију, а затим у Африку. To је румунска телурска струја.

Земљотреси показују тренутни положај телурских струја на дан 23. новембра 2020.

Једно од кључних питања које се поставља пред науку је како долази до најезде губара, скакаваца, разних живих организама, па и вируса и какву улогу имају телурске струје.

Током истраживања Ковида 19 показало се да је највећи пораст броја новозаражених на локацијама кроз које пролазе телурске струје, а са удаљавањем од главног тока пораст броја заражених се смањује.

Истражујући дане са максималним порастом броја заражених у току једне седмице долази се до сазнања да је пораст броја заражених у директној корелацији са јачином телурских струја. Све указује да локално магнетно поље, настало од телурских електричних струја у државама кроз које теку, индукујu у вирусима електричне струје које изазивају масовно неконтролисано размножавање. У садејству са атмосферском реком, односно протонским кишом ствара се ефекат лебдећих вируса и пораст броја новозаражених. Ако јачину телурских струја меримо преко геомагнетске активности Европе добијамо време појаве телурских струја, односно време заражавања у току једног дана.

 У складу са првим Њутновим законом да би се нешто покренуло или створило потребна је спољна сила. Познато је да у Природи постоје само две макроскопске силе електромагнетна и гравитациона сила. Електромагнетна сила је динамичка спољна сила која настаје заједничким дејством конвекционе електричне струје која долази са Сунца и магнетног поља Земље.

Поставља се питање како се спољна електрична струја уноси у живе организме. Одговор је једноставан индукцијом. Променљива јачина електричне струје ствара променљиво магнетно поље, а променљива магнетна поља у живим организмима индукцијом стварају електричне струје које погодују вирусима и тада долази до њиховог размножавања. Сваки живи организам има свој електрични потенцијал и фреквенцију размножавања па и вируси.

Ако се зна да је за размножавање вируса потребна енергија онда са сигурношћу се може тврдити да је енергија размножавања вируса електромагнетна енергија. Треће природне силе нема па се не може погрешити.

То значи да променљива магнетна поља, настала од телурских струја, изазивају у вирусима појаву индукованих електричних струја које омогућавају вирусима способност да изврше рад, односно стварају енергију која им омогућава процес масовног размножавања.

Процес масовног заражавања има неколико фаза:

• Прва фаза је појава телурских струја услед продора наелектрисаних честица Сунчевог ветра кроз магнетну одбрану Земље.
• Друга фаза је појава индуковане електричне струје у вирусима под дејством телурских струја, односно настанак енергије која омогућава масовно размножавање вируса.
• Трећа фаза је дејство протонске кише која диже вирусе у вис у виду облака и
• Четврта фаза је кретање облака вируса под дејством ветра када почиње масовно неконтролисано заражавање људи.

Полупречник зоне заражавања зависи од брзине ветра.

Узимајући у обзир да су вируси дијамагнетици, масовно размножавање вируса је директно сразмерно јачини индукованог магнетног поља створеног од стране телурских електричних струја.

Масовно размножавање вируса догађа се првог дана седмице, а траје од 2 до 5 дана, а после тог периода вируси губе активност.

Колико ће дана да траје размножавање зависи од јачине индуковане електричне струје првог дана седмице. То значи да праћењем телурских електричних струја сазнајемо када почиње и када престаје време масовног заражавања људи.

Велика је вероватноћа да је нагло погоршање здравља код особа у болницама, последица нагле појаве телурских електричних струја које изазивају масовно неконтролисано размножавање вируса.

У време мирног Сунца појава протонских струја догађа се од 21 до 24 часа, при брзини простирања честица Сунчевог ветра у интерпланетарном простору од око 350 километара у секунди.

У време средње активности Сунца повећава се брзина простирања у интерпланетарном простору па се време појаве телурски струја јавља после 20 часова и траје до поноћи.

Са даљим повећањем брзине Сунчевог ветра појава телурских струја је око 18 часова и трају до једног сата после поноћи.

У екстремним случајевима телурске електричне струје могу се јавити у било које доба дана, а најчешће се јављају после 13 часова.

На дијаграму се види да се појава телурских електричних струја догодила после 13 часова по УТЦ-у, а да их у ноћним сатима није било.

Међутим, променом јачине хоризонталне компоненте интерпланетарног магнетног поља долази до географске промене локација тока телурских струја Тада се ток помера према истоку или према западу. Телурске струје немају стално “корито“. Тако су ове године италијанске телурске струје текле дуж далматинске обале од Истре до Улциња. Највећи померај тока италијанских телурских струја према истоку, односно на Балкан догодио се у марту 2020.

Географски положај италијанских и румунских телурских струја је од посебног интереса за Србију и разумевање пораста броја заражених. Свако географско приближавање телурских струја Србији је велики фактор ризика.

Све до октобра Румунске телурске струје нису имале већег утицаја на пораст броја заражених. Међутим, почевши од новембра Румунске телурске струје добијају хоризонталну Н компоненту таквог смера да помера ток према западу, односно према Србији. У исто време италијанске телурске струје иду према западу и због тога се смањује утицај на Србију.

Све до почетка новембра највеће заражавање било је на локацијама кроз којих је текла италијанска телурска струја, а идући према истоку пораст броја заражених се смањивао.

На основу ових истраживања период од 18 часова до 24 часа, при флуксу УВ зрачења мањим од 12 јединица, може се сматрати периодом масовног заражавања. Због тога је боравак на отвореном простору већи фактор ризика од боравка у затвореном простору.

 У то време маска не сме да се скида без обзира да ли постоји дистанца или не и да ли има или нема веће популације у блиском окружењу. У то време маска се носи и када је неко сам на отвореном простору, а у непосредној близини нема никог.

Електромагнетно масовно заражавање је ограничено временом док се физичко појединачно заражавање, са човека на човека, може догодити у било које време у току дана.

Србија се налази између два тока, италијанских и румунских телурских струја па јој географска позиција ублажава деструктивно деловање телурских струја. У Србији има много мање земљотреса него код земаља кроз које теку телурске струје.