Продор велике енергије кроз магнетну одбрану Европе догодио се 28. јануара 2023. Брзина честица је била 630 km/s, о чему су обавештени сви истраживачи Природе. Један део енергије отишао је према Северној Америци. Енергија честица сунчевог ветра указивала је на велики пад температуре и снежне падавине. Максималан продор кроз магнетну одбрану Европе догодио се у 28. јануара 0:30 часова по UTC.

Геомагнетска активност Европе достигла је екстремну вредност, већу од 250 нанотесли, која није забележена у 25. циклусу активности Сунца. До Турске енергија је стигла 4. фебруара 2023. Струјно поље носило је честице сунчевог ветра на висини од 10.200 метара.

Магнетизација Турске на принципу лика у огледалу започела је 5. фебруара 2023. на дубини од 10.000 метара. Висина струјног поља одређује дубину земљотреса. Једна плоча се магнетише N, односно, северном магнетном поларизацијом, а друга S – јужном магнетном поларизацијом.

Индуковано магнетно поље је најјаче у раседу док у тектонским плочама је слабо. У плочама су магнетно поље и магнетска индукција супротног смера док у раседу су истог. Зато је снага земљотреса у раседу, а не у тектонским плочама. После достизања критичне масе и промене смера магнетске индукције долази до појаве земљотреса. То има велике сличности са потковичастим магнетом. На крајевима потковице је најјаче магнетно поље.