После три године слабе активности, Сунце је за само 6 дана повећало УВ зрачење од 5 јединица 25. јула на 11 јединица 30. јула 2020.

Поставља се питање да ли је то почетак краја короне вируса на северној хемисфери. Да би се ово остварило потребни је још сунчаних дана, како би УВ зрачење извршило дезинфекцију атмосфере, свело физичку дистанцу на најмању меру и на тај начин зауставило даље ширење корона вируса, уз поштовање свих превентивних мера Кризног штаба. Без сезонских временских параметара нема ширења корона вируса. Природа, односно сезонски временски параметри одређују почетак и крај свих респираторних болести.

Постоји нада
На истоку Сунца појављује се још један активан регион који указује да ће се активност Сунца наставити и да је то почетак краја корона вируса. Активан регион 2768 повећава површину и снагу УВ зрачења. Активна површина региона 2768 је 30. јула износила 15 милиона квадратних километара а јутрос 31. јула 60 милиона квадратних километара са тенденцијом даљег повећања.

Сезонски временски параметри
Најстарији сачувани извештај о сезонским респираторним болестима написао је Хипократ 400 година пре Христа. Од тог дана до данас милиони истраживача покушавају да пронађу сезонске временске параметре који омогућавају настанак и ширење респираторних болести. Труд је био узалудан јер су као основу користили данас важећу Аритотелову геоцентричну метеорологију која је написана 325 година пре Христа и која је заснована на субјективном тумачењу Природе и свих сезонских временских параметара.

Геоцентрична метеорологија
Целокупна Аристотелова теоријска тумачења настанка топлоте, односно температуре, притиска, облака, ветра и кише нема научну основу. Због тога су лутања истраживача била велика. Тако неки истраживачи тврде да ниска, а други да висока температура погодује развоју вируса. Једни кажу потребна је велика влажност, а они други мала и тако у недоглед. Резултати истраживања су често контрадикторни и зависе од субјективног тумачења. Објашњење је једноставно.
Не могу се истраживања сезонских параметара базирати на секундарним природним појавама као што су облаци, ветар, влажност и температура. Због субјективних тумачења Природе ни до данас се није дошло до сазнања који сезонски временски парамери омогућавају појаву сезонских респираторних болести. И тако свако прича своју причу и успут даје прогнозу и плаши народ.

Хелиоцентрична метеорологија
Са становишта хелиоцентричне електромагнетне метеороогије све сезонске природне појаве су секундарне и као такве не могу бити основа за прогнозу настанка или нестанка респираторних болести. Да би се нешто покренуло или настало потребна је сила. У науци постоје само две природне макроскопске силе: гравитациона и електромагнетна сила. Обе силе одређују време настанка и престанка репираторних билести. Познавање природних макроскопских сила је основ за стварање прогнозе настанка или престанка респираторних болести.