У периоду од 9. до 13. маја 2020. године дошло је до великог смањења снаге УВ зрачења. Снага УВ зрачења достигла је 4.5 јединица што представља историјско минимално зрачење Сунца од када се врше мерења.

Дијаграм УВ и Х зрачења

Активни регион АР2764 у својој трећој ротацији појавио се на истоку Сунца 13. Маја 2020. и нагло повећао снагу УВ и Х зрачења. Максимално зрачење активног региона треба очекивати 25. маја када ће ући у геоефективну позицију. Tада ће УВ зрачење бити директно усмерено према Земљи.

Због тога период од 21 до 30 маја треба искористити за сунчање и добијање Д витамина, односно природног имунитета.

Електромагнетни снимак Сунца

Електромагнетни снимак активности региона АР2764

Ако је снага вируса обрнуто пропорционална јачини УВ зрачења, и ако се зна да се појава екстремних минимума активности Сунца реда неколико стотина година, онда се може тврдити да се поновна појава вируса корона може очекивати тек после више година.  

        Процес уништавања корона вируса који је започео 13. маја повећањем активности Сунца и не може да се заустави. У наредним данима долази до појачања УВ и Х зрачења што ће још више ослабити снагу вируса до његовог потпуног уништења.

        Због тога прогнозе, које су базиране на субјективном тумачењу појединаца,  да ће доћи до другог таласа корона вируса на северној хемисфери или да ће се корона вирус јавити наредне зимске сезоне нема научну основу јер ће Сунце  овог лета и у наредним годинама само повећавати активност. Екстремни минимум активности Сунца може се очекивати  тек 2031. године што указује да у наредних десет година не постоји могућност враћање Ковида 19. а све остало су само приче за плашење народа.

        То јасно указује да се у наредним  годинама може очекивати само сезонски грип локалног карактера, али не и враћање Ковида 19.

        Нажалост, корона вирус је показао да у важећој научној медицини постоје велике празнине и непознанице. Сама чињеница да је настанак вируса сезонског карактера указује на неопходност мултидисциплинарног научног приступа. Ако се зна да и најмања вредност УВ и Х зрачења тренутно убија вирусе онда су хелио-параметри и метеоролошка синоптичка ситуација основа за истраживање услова за настанак и нестанак вируса.

        Узимајући у обзир да снага вируса зависи од снаге УВ зрачења на тлу то настанак природних услова за појаву вируса можемо поделити у три научна приступа.

        Први научни приступ почива на хелио и гео електромагнетним условима у природи и обухвата истраживање снаге УВ и Х зрачења на Сунцу и ерупције честица Сунчевог ветра као основу за стварање струјних поља у атмосфери Земље.

        Други научни приступ обухвата истраживања метеоролошких физичких услова, положаја струјних поља изнад посматраних локација и појаву протонских падавина (протонске кише) које врше јонизацију атмосфере и омогућавају настанак лебдећих вируса на локацијама примарних жаришта (Италија). То су локације где вируси не падају на тло под дејством гравитационе силе већ опстају у ваздуху  под дејством електричног поља Земље. На тим локацијама на вирус делују две силе. Гравитациона сила делује према доле а сила електричног поља према горе. Када се те две силе изједначе вирус заузима одређену висину и несметано лебди у ваздуху. На том принципу опстају облаци који су тешки више милиона тона воде да нам не падну на главу. Уколико у том тренутку има ветра онда се вирус шири дифузијом стварајући Примарно жариште. 

Капљица (вода) која је избачена кашљањем од стране зараженог човека а у којој се налази вирус чува вирус од уништења. Време опстанка вируса у ваздуху зависи од дневне температуре. Што је температура нижа а влажност већа то је животни век вируса дужи. То значи да осим температуре на трајање животног века вируса има и влажност ваздуха. Што је влажност мања то је животни век вируса краћи. Вода је једини хемијски елемент у атмосфери Земље која не дозвољава продор УВ зрачења до вируса. Док постоји капљица вирус је активан. На вишим дневним температурама капљица брзо испарава и вирус у слободном простору под дејством УВ зрачења умире. То указује да дневна температура иако не убија вирус она посредно утиче на спречавање физичког ширења вируса јер капљица не дозвољава продор УВ зрачења до вируса који се налази у њој. На локацијама где се јављају примарна жаришта вируси се преносе дифузијом под дејством ветра које има велике сличности са дифузним ширењем поленовог праха.

        Полупречник примарног жаришта зависи од брзине ветра и животног века вируса, односно од времена постојања искашљане капљице. На примарним жариштима крива ново-заражених има експоненцијални облик и у принципу се не може контролисати.   

        Трећи период истраживања обухвата физички пренос вируса и стварање секундарних жаришта (Србија) где се вируси преносе блиским физичким контактом са човека на човека. Главну улогу у спречавању ширења вируса је изолација и отворено небо, односно небо без облака  које омогућава продор УВ зрачења до тла. На локацијама где се појави секундарно жариште нема лебдећих вируса јер нема протонских падавина које врше  јонизацију атмосфере. На секундарним жариштима крива новозаражених је линеарна.

Метеоролошка синоптичка ситуација указује да је настанак вируса сезонског карактера па је метеорологија незаобилазна наука да би се дошло до истине.  С друге стране метеоролошка синоптичка ситуација указује да је појава вируса регионалног  карактера што говори да постоје више извора за појаву једног истог вируса чији облик зависи од снаге УВ зрачења.  То значи да појава вируса у Кини, Европи и Америци су потпуно одвојени процеси јер су створени из различитих хелио и гео извора па су и вируси различити. Мутација вируса на локацијама зависи од снаге УВ зрачења и метеоролошких услова на посматраној локацији. Код примарних жаришта не постоји нулти заражени јер је процес заражавања дифузног карактера и јавља се у облику фронта, односно истовремено заражавање више лица. 

        Престанак пандемија или сезонског грипа условљен је појачањем снаге УВ зрачења на Сунцу и повољном синоптичком ситуацијом на посматраној локацији где доминирају електронске падавине (електронске кише). Тада је небо отворено, односно, небо је без облака. Дневна температура у том случају нема значаја на нестанак вируса.

На основу синоптичке ситуације на Сунцу Ковид 19 завршава се у Србији почетком јуна.