Čovek u svom agresivnom neznanju kada ne zna kako je nastao šumski požar sklon je da izmisli krivca. Tako su pre nekoliko godina uhvaćena dva lovca koji su zapalili šumu u dužini od 200 kilometara. Pre neki dan uhvaćen je piroman koji je na litici gde čovečija noga nikada nije stala, niti može da se popne, upalio šumu u dužini od 20 kilometara. Ima toga još, ali je sramota da se o tako “genijalnim“ akcijama uopšte raspravlja i piše. Ipak, kada se plamen javi u istom trenutku na više lokacija koje su udaljene nekoliko kilometara, tada i najagresivniji zagovornici o krivici čoveka počinju da sumnjaju u važeću „genijalnu“ teoriju nastanka šumskih požara. Požari koji su zahvatili celu planetu  ne mogu biti delo piromana već istinu treba tražiti na drugoj strani.

Čovek je opterećen geocentričnom meteorologijom koja je napisana pre više hiljada godina. U takvoj “nauci“ osnova svih istraživanja Prirode je geocentrični pristup, gde Sunce nema nikakvog uticaja na dešavanja na Zemlji. Jednostavno rečeno čovek je izgubio sposobnost racionalnog razmišljanja i nije sposoban da podigne glavu i da pogleda na Sunce.

Krajem meseca jula na Suncu je došlo do nekoliko erupcija visokotermalnih čestica Sunčevog vetra čije su temperature dostizale vrednosti od više stotina hiljada stepeni. Da bi se javio šumski požar potreban je vetar. U heliocentričnoj meteorologiji vetar nastaje dejstvom sile količine kretanja protonskih čestica Sunčevog vetra. U isto vreme da bi se upalilo nisko šumsko rastinje potrebna je određena količina toplote. Da bi se javio plamen potrebno je da temperatura čestica bude veća od 180 stepeni koliko je potrebno da se drvo zapali.

Dnevne temperature ne mogu da izazovu šumski požar, ali mogu da smanje potrebnu količinu toplote čestica Sunčevog vetra koja može da stvori plamen.

Smanjenje potrebne količine toplote može da se dobije povećanjem upadnog ugla čestica i tla. Za to su najpogodnije strme litice, na kojima je upadni ugao između čestica i tla 90 stepeni, te je tada potrebna količina toplote najmanja.

Posle erupcije na Suncu i prodora eruptovanih čestica kroz magnetno polje Zemlje, čestice formiraju u gornjim slojevima atmosfere atmosfersku reku termalnih čestica (strujno polje). Ako posmatramo samo Evropu vidimo da strujno polje vrši prostornu distribuciju termalne energije i da se požari javljaju duž magnetnih linija.

Kada oblak termalnih čestica stigne iznad neke teritorija tada se javljaju šumski požari. Prodor čestica događa se u noćnim satima kada nastaju požari. Požari ne nastaju kada je dnevna temperatura najveća već u noćnim satima.

Ako posmatramo Balkan može se videti koridor prodora termalnih čestica i buduće lokacije požara.

Rezultujuće linije magnetskog polja su koridori termalnih čestica Sunčevog vetra koje pale šume. Dovoljno je pratiti linije požara i magnetne linije i dobiti traženu korelaciju termalnih čestica Sunčevog vetra i požara.

Ako se pogleda dijagram koji pokazuje vreme erupcija na Suncu dobija se jasnija slika o uticaju Sunca na požare na Zemlji. Ako u proračun uvedemo vreme preleta čestica od Sunca do Zemlje može se dobiti vreme nastanka požara na nekoj lokaciji.

Sve u svemu, čovek nije uzročnik požara, već je samo slamka među vihorove. Svi požari u Evropi su prirodni požari gde čovek nema nikakvog uticaja.

Temperature čestica u prvim danima avgusta kretala se oko 600 hiljada stepeni i postepeno je opadala sa svakom narednom eupcijom. Danas 12. avgusta temperatura čestica je oko 110 hiljada stepeni što ukazuje na stišavanje termalnih erupcija čestica Sunčevog vetra.

Poznato je da se termalne erupcije javljaju tokom celog Sunčevog ciklusa, pa se postavlja pitanje zašto se sada javljaju požari. Odgovor je jednostavan.

Za vreme slabe aktivnosti Sunca u interplanetarnom prostoru između Sunca i Zemlje nalazi se mali broj čestica po jedinici zapremine. Tada kažemo da je interplanetarni prostor prazan. To znači da eruptovane čestice u svom kretanju kroz interplanetarni prostor prolaze bez gušenja pa je sila količine kretanja tako velika da čestice probijaju odbranu magnetnog polja Zemlje.

Za vreme velike aktivnosti Sunca u interplanetarnom prostoru nalazi se velika gustina čestica po jedinici zapremine i tada dolazi do velikog gušenja kada termalne čestice gube brzinu i nemaju mogućnost prodora kroz magnetnu obranu Zemlje pa su požari retki.

Ako se zna da sila količine kretanja u atmosferi stvara vetar onda se svaki požar ukoliko ima vetra može nazvati prirodnim požarom. (Vetar ne nastaje razlikom atmosferskih pritisaka). Kada na lokaciji požara nema vetra to je pouzdan znak da požar nije nastao od Prirode.