Истраживањем историје грипа од 1830. године до данас, долази се до сазнања да снага грипа зависи од активности Сунца. Што је активност Сунца у току циклуса већа то је снага грипа мања и обрнуто. Корелација између времена када се јавља грип и степена активности Сунца грип се може поделити на пандемијски, епидемијски и сезонски грип. Тако се пандемија може јавити у периоду минималне активности Сунца између два циклуса активности Сунца. Епидемија се јавља на почетку и на крају циклуса а сезонски грип током циклуса активности Сунца. Најслабији грип се јавља у зимском периоду средином циклуса када је активности Сунца највећа.

Дијаграм активности Сунца током једног циклуса и снага грипа

Поставља се питањe који део сунчевог зрачења одређује време појаве грипа. Познато је да су УВ зрачење, Х зрачење и Гама зрачење деструктивна зрачења Сунца која представљају велики фактор ризика по здравље људи. Када снага УВ зрачења пређе 20 јединица па све до 35 јединица оно постаје фактор ризика под условом отвореног неба, односно небо без облака. УВ зрачење је увек присутно а његова снага зависи од степена активности Сунца. Ако се зна да УВ зрачење врши дезинфекцију атмосфере онда постојање УВ зрачења је од велике користи за здравље људи. Што је активност Сунца већа то је УВ зрачење јаче. Недостатак УВ зрачења изазива градацију вируса.

У прелазном периоду између два циклуса активности Сунца, снага УВ зрачења је најмања и тада се стварају услови за појаву најјачег пандемијског грипа. (X1H1 – Kovid 19)

Појава пандемија сваке 10. или 11. године када је УВ зрачење слабо није никакав изузетак. У прошлом веку пандемије су се јавиле 1946 – 1957 – 1968 – 1977., а у деветнаестом веку 1837 – 1847 – 1857. када је УВ зрачење било слабо. Има тога још.

Међутим, истраживања показују да постоји и географска расподела снаге грипа.
Постоји мишљење да присуство струјних поља изнад локација где је дошло до појаве грипа одређује географску расподелу епицентра грипа. Под епицентром се подразумева локација где се вируси налазе у ваздуху. Постојање вируса у ваздуху омогућава да се број ново заражених повећава експоненцијално и сваки излазак на отворени простор представља велики фактор ризика.

На свим другим локацијама ван епицентра вируси се не налазе у ваздуху већ се грип преноси са човека на човека. Ван епицентра број новозаражених нема експоненцијални карактер већ је пораст линеаран и зависи само од одговорности лица која су заражена грипом и поштовања превентивних прописаних државних мера заштите (ванредно стање).

У периоду од децембра 2019. до марта 2020. године дошло је до неколико продора струјних поља изнад Европе. Постоји мишљење да она могу бити узрок настанка епицентра грипа у Италији и Шпанији. Струјна поља стварају турбуленције у атмосфери а електронском валенцијом облачност. Облаци, односно вода у атмосфери ствара ефекат стаклене баште а не угљен-диоксид. Велика облачност не дозвољава продор УВ зрачења до тла па испод струјних поља нема дезинфекције атмосфере што ствара повољне услове за градацију вируса.

Ако је то тако онда у Европи постоје локације на којима је дошло до појаве епицентра и то у Италији и Шпанији који немају никакве везе са локацијом у Кини. То значи да се Ковид 19 није пренео из Кине већ је настао у Европи дејством струјних поља.
Први удар на Италију догодио се 20. фебруара 2020., други 5. марта 2020. и трећи удар 10. марта 2020.

Први удар 20. фебруара 2020.

Највеће дејство струјног поља било је на северу Италије

Други удар 5. марта 2020.

Трећи удар 10. марта 2020.

Постоји мишљење да су ови удари струјних поља створили епицентар грипа где се вируси налазе у атмосфери. То значи да појава великог броја заражених у Италији није пропуст надлежних органа, већ немоћ човека да се супротстави Природи.
Једина превентивна мера која се у тим случајевима може применити је да се не излази на отворен простор и да се остане у кући. Да би се применила ова превентивна мера неопходно је познавање географске расподеле струјних поља.

Појава епицентра у Шпанији је по истом принципу само се позиција струјних поља мења. Први удар струјних поља догодио се 20. децембра 2019., други 10. јануара 2020., трећи 1. фебруара 2020. и четврти удар 3. марта 2020.

Први удар 20. децембра 2019. је био на Шпанију и Француску

Други удар

Трећи удар

Струјна поља заобилазе Србију.

Четврти удар

Током целе јесени 2019 и почетком 2020. Србија је била далеко ван утицаја струјних поља што је као последицу имала необично високе температуре за ово доба године.

То значи да Србија није епицентар Ковида 2019.

Високе дневне температуре немају утицаја на вирусе и њихов нестанак, ту улогу има само УВ и Х зрачење.

У периоду од 17. марта до 22. марта 2020. постоје услови за деловање УВ зрачења и веома слабог Х зрачења јер ће небо бити отворено. Међутим после 22. марта 2020. поново долази период када неће бити УВ зрачења. Велика облачност изнад Србије гушиће сва зрачења која долазе са Сунца. Веће дејство УВ зрачења треба очекивати почетком априла а појаву јачег Х зрачења треба очекивати 7. априла 2020. када ће се на видљиву страну Сунца вратити активни регион АР2758 који је први весник 25. циклуса активности Сунца. То је регион који је у прошлој ротацији Сунца еруптовао Х зрачење прво ове године.

На основу повећања упадног угла УВ зрачења и повећања целокупне активности Сунца у 25. циклусу очекује се да Ковид 19. престане да делује у Европи после 15. априла 2020.

Тренутно стање у Европи 17. марта 2020. је веома стабилно. Отворено небо чува Србију.

Србија је далеко од струјног поља изнад Атлантика.

Од 17. марта 2020. појачава се УВ зрачење. Појачање УВ зрачења са 4,5 на 8.2 јединице је слабо, али ипак корисно у периоду отвореног неба.

Х зрачење се појачало али је веома слабо.

Дневне вредности

Пожељно би било када би УВ зрачење у априлу достигло 10 јединица.

Сателитски снимак Европе 17. марта 2020. показује да изнад Србије нема облака и небо је отворено. То значи да је изнад Србије почела слаба дезинфекција атмосфере.