Дан електромагнетног заражавања је основа свих респираторних инфекција и јавља се као последица усклађености сунчевих и земаљских сезонских временских параметара. Основни сезонски електромагнетни параметари на Сунцу су снага УВ зрачења и ерупције протона. УВ зрачење одређује биланс свих вируса на Земљи. УВ зрачење је овог лета достигло историјски минимум. Други сезонски електромагнетни параметар на Сунцу су протонске ерупције. Највећа ерупција протона на Сунцу у 2020. години, који су долазили у периоду од 23. септембра до 4. октобра 2020. године изазвала је највећи пораст броја новозаражених од почетка пандемије. На ово смо упозорили у претходном тексту. Протони на Земљи врше јонизацију капљица које носе вирусе и после достигнутог одређеног степена јонизације, капљице почињу да лебде у ваздуху и врше заражавање на даљину. Заједничко дејство УВ зрачења и јаке протонске конвекционе електричне струје изазвали су рекордан број нових случајева заразе у Европи од почетка пандемије. Били су то дани масовног заражавања на даљину.

Основни сезонски физички параметар у атмосфери Земље је облачност која одређује локацију природног жаришта. Температура и влажност ваздуха одређују дужину животног века вируса. Што је температура виша то је животни век вируса краћи а што је влажност већа то је животни век вируса дужи. То указује да су идеални земаљски сезонски услови за појаву природног заражавања јака облачност, ниска температура и велика влажност. Постоји још један временски параметар а то је ветар. Ветар захвата капљице које носе вирусе на тај начин ствара зону заражавања. Величина зоне заражавања зависи од брзине ветра. Ветар одређује дужину безбедне дистанце. То значи да безбедна дистанца од 2 метра важи у затвореном простору а на отвореном простору само када нема ветра.

Сва досадашња разматрања пандемија указивала су да се природно заражавање врши само на почетку а да се сва остала заражавања догађају физичким преношењем од човека на човека. Тако је на основу важеће медицинске науке човек постао основни актер за продужавање активности пандемије. Међутим, истина је на другој страни.

Пратећи корелацију између дана електромагнетног заражавања и синодичке ротације Сунца долази се до сазнања да постоји узајамна веза и да се преношење вируса од Природе на човека догађа и за време трајања пандемије. Унос новог пакета вируса догађа се једном или два пута у току једне ротације Сунца. Тако се долази до сазнања да пандемија опстаје природним допуњавањем новог пакета вируса у данима електромагнетног заражавања. То значи да уношење новог пакета вируса у време трајања пандемије одржава њену активност, а не човек.

Преношење заразе са човека на човека је секундарног значаја за активност пандемије. Да је то тако може се сагледати уз помоћ ритма пандемије и ритма животног века вируса.

Да пандемија не траје од првозараженог чоепоказује ритам пандемије који се креће око 14 дана и да је унос новог пакета вируса у облику струјног поља усклађен са синодичком ротацијом Сунца. Узимајући у обзир да ритам ротација Сунца и Земље није цео број то постоји “проклизавање“ датума појаве последица заражавања од плус или минус једног дана, па се прве последице електомaгнетног заражавања јављају 6. или 7. дана од дана електромагнетног заражавања.

Једноставно речено, пандемија је збир више дана електромагнетног заражавања што јасно указује да вируси током пандемије јесу слични али нису исти. У време пандемије сваки континент и свака локација имa свој дан електромагнетног заражавања где се вируси преносе са Природе на човека.

Међутим, нису сви дани са јаком облачношћу фактори ризика јер када нема протонске кише нема летећих вируса па нема ни заражавања на даљину. Типичан пример је 8. октобар 2020.

Дијаграм покривености неба

Небо је 8. октобра 2020. било потпуно покривено јаком облачношћу.

Међутим, 8. октобра није било јаке протонске кише што значи да то није био дан електромагнетног заражавања.

Познавање датума електромагнетног заражавања је неопходност у циљу заштите здравља људи. Заражавање треба спречити у дану уноса новог пакета вируса а не после 7 дана када се јаве прве електромагнетне последице уноса вируса.

Дан електромагнетног заражавања у Србији 30. септембар 2020.
У Србији је дан електромагнетног заражавања био 30. септембар 2020. Тог дана небо је било прекривено јаком облачношћу 8/8.

Дијаграм покривености неба

Покривеност неба јесте основни услов за појаву заражавања али не и довољан. Да би дошло до заражавања потребно је да постоје протонске честице, односно протонска киша.

Јака протонска киша дошла је на наше просторе 23. септембра 2020. а достигла максимум 30. септембра 2020. Била је то најјача протонска конвекциона електрична струја у 2020. која је изазвала највећи пораст броја новозаражених у свету у једном дану.

Корелација између снаге протона и броја новозаражених је још једно научно сазнање о настанку и трајању пандемије. Повећањем снаге протона повећава се број новозаражених.

Долазак протонске електричне конвекционе струје најављен је 20. септембра 2020.

Енергетске протонске честице

Струјно поље захватило је Србију 30. септембра и изазвало пад температуре.

Влажност ваздуха у Београду у преподневним сатима била је 100% а брзина ветра 1,7 м/с.

Ако претпоставимо да је животни век вируса био 20 секунди онда је безбедна дистанца 30. септембра 2020. на отвореном простору била 34 метра.

Другим речима, у данима електромагнетног заражавања маске треба носити на отвореном простору и не проветравати просторије. Прозори треба да буду затворени.

Без предузимања превентивних мера у дану електромагнетног заражавања, повећање броја новозаражених зависиће од положаја струјног поља и снаге протона. Србија је 30. септембра имала среће у расподели линија резултујућег геомагнетског поља. У Србији није било директних удара.

Дијаграм последица заражавања у Србији од 30. септембра 2020. на основу званичних података.

Скок броја новозаражених са 51 на 120, 121 и 151 није последица неодговорног понашања људи већ је то последица природног уноса пакета вируса у облику струјног поља. Без додатног природног уноса вируса пандемија не би опстала. Унос вируса 30. септембра је био у складу са синодичком ротацијом Сунца од 27 дана и протонском ерупцијом активног региона који се налазио на видљивој страни Сунца.